Свето писмо Стари завет
Пета књига МојсијеваПоглавље 19. 1. Кад Господ Бог твој потре народе којих земљу даје теби Господ Бог твој, и кад их наслиједиш и настаниш се по градовима њиховијем и по кућама њиховијем,
2. Одвој три града усред земље своје, коју ти даје Господ Бог твој да је наслиједиш,
3. Начини пут, и раздијели на троје крајеве земље своје, коју ти да Господ Бог твој у нашљедство, па нека бјежи онамо сваки крвник.
4. А овако нека буде с крвником који утече онамо, да би остао жив: ко убије ближњега својега нехотице, не мрзивши прије на њ,
5. Као кад би ко отишао с ближњим својим у шуму да сијече дрва, па би замахнуо сјекиром у руци својој да посијече дрво, а она би спала с држалице и погодила би ближњега његова тако да умре он нека утече у који од тијех градова да остане жив,
6. Да не би осветник потјерао крвника док му је срце распаљено и да га не би стигао на далеку путу и убио га, премда није заслужио смрти, јер није прије мрзио на њ.
7. Зато ти заповиједам и велим: три града одвој.
8. А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим,
9. Ако уздржиш и уствориш све ове заповијести, које ти ја данас заповиједам, да љубиш Господа Бога својега и ходиш путовима његовијем свагда, онда додај још три града осим она три,
10. Да се не прољева крв права у земљи твојој, коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство, и да не буде на теби крв.
11. Али ако ко мрзи на ближњега својега и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тијех градова,
12. Онда старјешине мјеста његова нека пошљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби.
13. Нека га не жали око твоје него скини крв праву с Израиља, да би ти добро било.
14. Не помичи међе ближњега својега коју поставе стари у нашљедству твојем које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наслиједиш.
15. Нека не устаје један свједок на човјека ни за како зло и ни за какав гријех између свијех гријеха који се чине, него на ријечима два или три свједока да остаје ствар.
16. Ако би устао лажан свједок на кога да свједочи на њега да се одмеће Бога,
17. Онда нека стану та два човјека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије које буду у то вријеме;
18. И нека добро испитају судије; ако свједок онај буде лажан свједок и лажно свједочи на брата својега,
19. Учините му онако како је он мислио учинити брату својему; и извади зло из себе,
20. Да се остали чувши то боје, и у напредак више не чине тако зло усред тебе.
21. Нека не жали око твоје: живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу.
Поглавље: 18 | Поглавље: 20
