Свето писмо Стари завет
Пета књига МојсијеваПоглавље 18. 1. Свештеници Левити и све племе Левијево да немају дијела ни нашљедства с осталијем синовима Израиљевијем; нека једу огњене жртве Господње и његово нашљедство.
2. Нашљедства дакле да немају међу браћом својом: Господ је нашљедство њихово, као што им је казао.
3. Али ово да припада свештеницима од народа, од онијех који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обје вилице и желудац.
4. Првине од жита својега, од вина својега и од уља својега, и првине од вуне с оваца својих подај му.
5. Јер њега изабра Господ Бог твој између свијех племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довијека.
6. И кад дође који Левит из којега год мјеста твојега из свега Израиља, гдје настава, кад дође по жељи душе своје у мјесто које избере Господ,
7. Нека служи у име Господа Бога својега као и друга браћа његова Левити, који ондје стоје пред Господом.
8. Нека једу једнак дио, осим онога што би које продао у породици отаца својих.
9. Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дјела онијех народа.
10. Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник,
11. Ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар ни који пита мртве.
12. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за таке гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе.
13. Држи се сасвијем Господа Бога својега.
14. Јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој.
15. Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,
16. По свему како си искао од Господа Бога својега на Хориву на дан сабора својега говорећи: да више не чујем гласа Господа Бога својега и да више не гледам огња тога великога, да не погинем.
17. Зато ми рече Господ: добро рекоше што рекоше.
18. Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу ријечи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповједим.
19. А ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.
20. Али пророк који би се усудио говорити што у моје име што му ја не заповиједим да говори, или који би говорио у име других богова, таки пророк да се погуби.
21. Ако ли речеш у срцу својем: како ћемо познати ријеч које није Господ рекао?
22. Што би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је ријеч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.
Поглавље: 17 | Поглавље: 19
