Свето писмо Стари завет
Пета књига МојсијеваПоглавље 10. 1. У то вријеме рече ми Господ: истеши двије поче од камена као што бјеху прве, и изиди к мени на гору, и начини ковчег од дрвета.
2. И написаћу на тијем плочама ријечи које су биле на првијем плочама што си разбио, па ћеш их метнути у ковчег.
3. Тако начиних ковчег од дрвета ситима, и истесах двије плоче од камена, као што бјеху прве, и изидох на гору с двјема плочама у руку.
4. И написа на тијем плочама што бјеше прво написао, десет ријечи, које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашега; и даде ми их Господ.
5. И вратив се сиђох с горе, и метнух плоче у ковчег који начиних, и осташе ондје, као што ми заповједи Господ.
6. А синови Израиљеви пођоше од Вирота синова Јакановијех у Мосеру. Ондје умрије Арон и ондје би погребен; а Елеазар син његов поста свештеник на његово мјесто.
7. Оданде отидоше у Гадгад, а од Гадгада у Јотвату, земљу гдје има много потока.
8. У то вријеме одвоји Господ племе Левијево да носе ковчег завјета Господњега, да стоје пред Господом и служе му и да благосиљају у име његово до данашњега дана.
9. Зато нема племе Левијево дијела ни нашљедства с браћом својом; Господ је нашљедство његово, као што му Господ Бог твој каза.
10. А ја стајах на гори као прије, четрдесет дана и четрдесет ноћи; и услиши ме Господ и тада, и не хтје те Господ затрти,
11. Него ми рече Господ: устани и иди пред народом овијем да уђу у земљу за коју сам се заклео оцима њиховијем да ћу им је дати да је наслиједе.
12. Сада дакле, Израиљу, шта иште од тебе Господ Бог твој, осим да се бојиш Господа Бога својега, да ходиш по свијем путовима његовијем и да га љубиш и служиш Господу Богу својему из свега срца својега и из све душе своје,
13. Држећи заповијести Господње и уредбе његове, које ти ја данас заповиједам, да би ти било добро?
14. Гле, Господа је Бога твојега небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.
15. Али само твоји оци омиљеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свих народа, као што се види данас.
16. Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати.
17. Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона;
18. даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хлеб и одело.
19. Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској.
20. Бој се Господа Бога свог, њему служи и њега се држи, и његовим се именом куни.
21. Он је хвала твоја и он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видеше очи твоје.
22. Седамдесет душа бјеше отаца твојих кад сиђоше у Мисир; а сада учини ти Господ Бог твој те вас има много као звијезда небеских.
Поглавље: 9 | Поглавље: 11
