Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима1 2 3 4 5 6 Поглавље 4. (Зачало 224). 1. Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани,
2. са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави,
3. старајући се да чувате јединство Духа свезом мира:
4. једно тело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања свога;
5. један Господ, једна вера, једно крштење,
6. један Бог и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама.
7. А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христова.
8. Зато вели: „Узишавши на висину заплени плен и даде дарове људима.”
9. А оно „узиђе" шта је, осим да прво и сиђе у најдоња места земље?
10. Онај који сиђе то је исти који и узиђе више свију небеса да испуни све.
11. И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље,
12. за усавршавање светих у делу служења за сазидање тела Христова;
13. док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове;
(Зачало 225). 14. Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду;
15. него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога који је глава - Христос.
16. Од кога све тело, састављано и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мери сваког појединог члана, чини да тело расте на изграђивање самога себе у љубави.
(Зачало 226). 17. Ово, дакле, говорим и сведочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу свом,
18. помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога.
19. Они отупевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом.
20. А ви тако не упознасте Христа,
21. ако ли га чусте и у Њему научени бисте, као што и јесте истина у Исусу,
22. да ви одбаците ранији начин живота старога човека, који пропада у жељама варљивим,
23. а да се обнављате духом ума свог,
24. и обуците се у новога човека, сазданога по Богу у праведности и светости истине.
(Зачало 227). 25. Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један другоме.
26. Гневите се али не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем;
27. нити дајте места ђаволу.
28. Крадљивац нека више не краде, него боље нека се труди да ради својим рукама оно што је добро да би имао давати ономе коме је потребно.
29. Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају.
30. И не жалостите Светога Духа Божијега, којим сте запечаћени за дан избављења.
31. Свака горчина и гев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас.
32. А будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.
Поглавље: 3 | Поглавље: 5
