Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Посланица Светог Апостола Павла Галатима1 2 3 4 5 6 Поглавље 3. (Зачало 204). 1. О неразумни Галати, ко вас је опчинио да се не покоравате истини, ви којима је пред очима Исус Христос насликан разапет међу вама?
2. Ово само хоћу од вас да дознам, да ли Духа примисте кроз дела закона или кроз проповед вере?
3. Зар сте тако неразумни? Почевши Духом, сад телом завршавате?
4. Зар толико пострадасте узалуд? Кад би било само узалуд!
5. Онај, дакле, који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли то због дела закона или због слушања вере?
6. Као што Авраам поверова Богу и урачуна му се у праведност.
7. Схватите, дакле, да су они синови Авраамови који су од вере.
(Зачало 205). 8. А Писмо, предвидевши да Бог оправдава незнабошце вером, унапред објави Аврааму: „У теби ће се благословити сви незнабошци.”
9. Тако се они који су од вере благосиљају са верним Авраамом.
10. Јер који су год од дела закона под проклетством су, јер је написано: „Проклет сваки који не остане у свему што је написано у Књизи закона да то чини.”
11. А да се законом нико не оправдава пред Богом, јасно је; јер: „Праведник ће од вере живети.”
12. А закон није од вере, него човек који твори заповести живеће кроз њих.
(Зачало 206). 13. Христос нас је искупио од проклетства закона поставши за нас проклетство, јер је написано: Проклет сваки који виси на дрвету;
14. Да на многобошцима буде благослов Авраамов у Христу Исусу, да примимо обећање Духа кроз вјеру.
(Зачало 207). 15. Браћо, као човек говорим, нико потврђено завештање човеково не одбацује нити му што додаје.
16. Аврааму пак и семену његову речена бише обећања; не каже: и семенима, као за многе, него као за једно: „И семену твојему, које је Христос.”
17. Ово пак велим: Закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, не поништава завет који је од Бога раније потврђен за Христа, да се не укине обећање.
18. Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму га обећањем дарова Бог.
19. Шта ће, дакле, закон? Због греха додаде се, док не дође семе коме је дато обећање, и установљен је преко анђела, руком посредника.
20. Посредника пак нема где је један; а Бог је један.
21. Зар је, дакле, закон противан обећањима Божијим? Никако! Јер да је дат закон који може оживљавати, заиста би од закона била праведност;
22. Али Писмо затвори све под грех да би се обећање дало кроз веру Исуса Христа онима који верују.
(Зачало 208). 23. А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити.
24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали;
25. а када дође вера, више нисмо под васпитачем.
26. Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса.
27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу.
29. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово и наследници по обећању.
Поглавље: 2 | Поглавље: 4
