Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Поглавље 5. (Зачало 178). 1. Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, телесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
2. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан,
3. тако да се и обучени, не нађемо наги.
4. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно.
5. А онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, који нам је и дао залог Духа.
6. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у телу, удаљени смо од Господа;
7. јер вером ходимо а не гледањем;
8. и постајемо смели и више волимо отићи из тела и настанити се код Господа.
9. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овде, било да одлазимо, да будемо Њему угодни.
(Зачало 179). 10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло.
11. Знајући, дакле, страх Господњи уверавамо људе, а Богу смо познати, а надам се да смо познати и вашим савестима.
12. Јер не препоручујемо опет себе вама него вам дајемо повод да се са нама поносите, да бисте имали што одговорити онима који се хвале оним што је на лицу а не што је на срцу.
13. Јер, ако смо ван себе, Богу смо; ако смо присебни, вама смо.
14. Јер нас љубав Христова обузима па овако мислимо: да ако један за све умре, то сви умреше.
(Зачало 180). 15. И Он за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре, и васкрсе.
16. Зато ми од сада никога не знамо по телу; а ако и познасмо Христа по телу, но сада га више не познајемо.
17. Стога, ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде.
18. А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и који нам даде службу помирења,
19. jер Бог беше у Христу који помири свет са собом, не урачунавши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
20. Уместо Христа, дакле, молимо, као да Бог позива кроз нас: „Молимо у име Христово - помирите се са Богом.
21. Јер Њега, који није знао греха, учини грехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему.”
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
