Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Поглавље 4. (Зачало 175). 1. Зато имајући ово служење, као што бисмо помиловани, не малаксавамо,
2. него се одрекосмо тајних срамотних дела, не ходећи у лукавству, нити изврћући реч Божију, него јављањем истине препоручујемо себе свакој савести људској пред Богом.
3. Ако ли је и покривено јеванђеље наше, покривено је онима који пропадају;
4. у њима бог овога света ослепи разум неверника, да им не засветли светлост јеванђеља славе Христа, који је икона Бога невидљивога.
5. Јер не проповедамо себе, него Христа Исуса, Господа, а себе као слуге ваше Исуса ради.
(Зачало 176). 6. Јер Бог који рече да из таме засија светлост, Он засија у срцима нашим ради просветљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7. А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас.
8. Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани. али не очајни;
9. Прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени;
10. Свагда носећи на телу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашему покаже.
11. Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме телу нашем.
12. Тако да смрт дејствује у нама, а живот у вама.
(Зачало 177). 13. Имајући пак исти дух вере као што је написано: „Веровах, зато говорих.” И ми верујемо, зато и говоримо.
14. Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама.
15. Јер је све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилује благодарењем на славу Божију.
16. Због тога ми не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан.
17. Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе,
18. нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вечно.
Поглавље: 3 | Поглавље: 5
