Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 15. (Зачало 158). 1. Али вама напомињем, браћо, јеванђеље које вам проповедах, које и примисте, у коме и стојите,
2. кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповедах, осим ако узалуд не поверовасте.
3. Јер вам најпре предадох што и примих, да Христос умре за грехе наше по Писму,
4. и да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму,
5. и да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;
6. потом се он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.
7. Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;
8. а после свију, као каквом недоношчету, јавио се и мени.
9. Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију.
10. Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном.
11. Било, дакле, ја било они, тако проповедамо, и тако поверовасте.
(Зачало 159). 12. А ако се Христос проповеда да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?
13. А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао.
14. А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша.
15. А показујемо се и лажни сведоци Божији што сведочисмо против Бога да васкрсе Христа, кога не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају.
16. Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао.
17. А ако Христос није устао, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
18. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше.
19. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свих људи
(Зачало 160). 20. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли.
21. Јер пошто је кроз човјека смрт, кроз човјека је и васкрсење мртвих.
22. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.
23. Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о његову доласку, они који су Христови;
24. Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25. Јер он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје.
26. Посљедњи непријатељ укинуће се - смрт.
27. Јер све покори под ноге његове. А када каже да му је све покорено, очигледно, осим Онога који му покори све.
28. А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити Ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.
(Зачало 161). 29. Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве?
30. Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?
31. Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32. Јер ако се по човеку борих са зверовима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају - да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умрети!
33. Не варајте се: Зли разговори кваре добре обичаје.
34. Отрезните се као што треба, и не грешите; јер неки не познају Бога; на срамоту вама кажем.
35. Али рећи ће неко: „Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?”
36. Безумниче, оно што ти сејеш неће оживети ако не умре.
37. И што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго.
38. А Бог му даје тело како хоће, и свакоме семену своје тело.
(Зачало 162). 39. Није свако тело исто тело, него је друго тело човечије, а друго тело животињско, а друго рибље, а друго птичије.
40. И постоје телеса небеска и телеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских.
41. Друга је слава сунца, а друга слава месеца, и друга слава звезда, јер се звезда од звезде разликује у слави.
42. Тако и васкрсење мртвих: сеје се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;
43. сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили;
44. сеје се тело душевно, устаје тело духовно. Постоји тело душевно и постоји тело духовно.
45. Тако је и написано: „Први човјек Адам постаде душа жива, а последњи Адам дух који оживљује.
46. Али није прво духовно, него душевно, потом духовно.”
(Зачало 163). 47. Први човек је од земље, земљан; други човек је Господ са неба.
48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.
49. И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.
50. А ово кажем, браћо, да тело и крв не могу наследити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост.
51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помрети, а сви ћемо се променити,
52. Уједанпут, у трену ока, при последњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се променити.
53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: „Победа прождре смрт.”
55. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
56. А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
57. А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа.
(Зачало 164). 58. Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у делу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.
Поглавље: 14 | Поглавље: 16
