Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 9. (Зачало 100). 1. Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим,
2. да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
3. јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по телу,
4. који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завети и закон и богослужење и обећања,
5. чији су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима Бог благословени у векове. Амин.
(Зачало 101). 6. Али не као да је пропала реч Божија. Јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
7. нити су сви деца који су од семена Авраамовог, него: „У Исаку ће ти се назвати семе.”
8. То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него се деца обећања рачунају у семе.
9. Јер је ово реч обећања: „У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.”
10. А не само она, него и Ревека која заче од једнога, од Исака оца нашега.
11. Јер док још деца не беху рођена, ни учинила добра ни зла, да остане онако како је Бог по избору одредио,
12. не због дела, него због Онога који призива, рече јој се: „Већи ће служити мањему.”
13. Као што је написано: „Јакова завољех, а Исава омрзох.”
14. Шта ћемо, дакле, рећи? Зар има неправде код Бога? Никако!
15. Јер Мојсеју вели: „Помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим.”
16. Тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који милује.
17. Јер Писмо говори Фараону: „Баш за то те подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.”
(Зачало 102). 18. Тако, дакле, кога хоће помилује, а кога хоће отврдоглави.
19. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој?
20. А ко си ти, о човече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио?
21. Или зар лончар нема власти над глином, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срам?
22. А шта ако Бог, хотећи да покаже гнев свој и да објави моћ своју, поднесе са великим стрпљењем сасуде гнева, који су спремљени за пропаст,
23. да би објавио богатство славе своје на сасудима милости, које приправи за славу,
24. нас које и призва, не само од Јудејаца него и од незнабожаца.
25. Као што и говори код Осије: „Назваћу народом својим народ који није мој, и немилу милом”;
26. И биће да на месту где им је било речено: „Ви нисте мој народ, тамо ће се назвати синови Бога живога.”
27. А Исаија виче за Израиљ: „Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.”
28. Јер ће извршити брзо реч своју по правди, извршиће Господ брзо реч своју на земљи.
29. И као што прорече Исаија: „Да нам Господ Саваот није оставио семе, постали бисмо као Содом и слични Гомору.”
30. Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише праведност постигоше праведност, али праведност од вере;
31. а Израиљ тражећи закон праведности не постиже закона праведности.
32. Зашто? Зато што не тражаше од вере, него од Дела закона. Јер се спотакоше о Камен спотицања
33. Као што је написано: „Ево стављам у Сиону Камен спотицања и Стијену саблазни; и сваки који у Њега верује неће се постидети.”
Поглавље: 8 | Поглавље: 10
