Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 7. (Зачало 94). 1. Или не знате, браћо, јер говорим онима који знају закон, да закон влада над човеком само докле он живи?
2. Јер је удата жена везана законом за живог мужа; ако ли муж умре, разреши се од закона мужевљева.
3. Зато, дакле, док јој је муж жив биће прељубница ако пође за другога мужа; ако ли јој умре муж, слободна је од закона, да не буде прељубница ако пође за другога мужа.
4. Тако, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да припаднете другоме, Ономе који устаде из мртвих, да плод донесемо Богу.
5. Јер кад бeјасмо у телу, страсти греховне кроз закон дејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси.
6. А сад се ослободисмо од закона умревши ономе што нас држаше, да служимо (Богу) у новоме духу а не по староме слову.
7. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је закон грех? Никако! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер ни за жељу не бих знао да закон не каза: Не пожели!
8. А грех узевши повод кроз заповест изазва у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
9. А ја живљах некад без закона; а када дође заповест, грех оживље,
10. a ја умрех, и нађе се да ми заповест дата за живот би на смрт.
11. Јер грех узевши повод кроз заповест превари ме и уби ме њоме.
12. Тако, дакле, закон је свет, и заповест је света и праведна и добра.
13. Зар ми, дакле, добро донесе смрт? Никако! Него грех, да се покаже као грех, причини ми смрт кроз добро, да буде грех до крајности грешан кроз заповест.
(Зачало 95). 14. Јер знамо да је закон духован, а ја сам телесан, продан у ропство греху.
15. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним.
16. Ако ли чиним оно што нећу, признајем да је закон добар.
17. Тада то не чиним више ја, него грех који живи у мени.
18. Јер знам да добро не живи у мени, то јест, у телу мом; јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
19. Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним.
20. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени.
21. Налазим, дакле, закон: када хоћу добро да чиним, зло ми је присутно.
22. Јер се радујем закону Божијем по унутарњем човеку;
23. али видим други закон у удима својим који се бори против закона ума мог, и поробљава ме законом греха који је у удима мојим.
24. Ја јадан човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
25. Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божијем, а телом закону греха.
Поглавље: 6 | Поглавље: 8
