Свето писмо Нови заветПосланице Светог Апостола Павла:
Римљанима |
Коринћанима Прва,
Коринћанима Друга |
Галатима |
Ефесцима
Филипљанима |
Колошанима |
Солуњанима Прва,
Солуњанима Друга
Тимотеју Прва,
Тимотеју Друга |
Титу |
Филимону |
Јеврејима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 11. (Зачало 104). 1. Кажем, дакле: Зар Бог одбаци народ свој? Никако! Јер сам и ја Израиљац, од семена Авраамова, од племена Венијаминова.
(Зачало 105). 2. Не одбаци Бог народ свој који унапред позна. Или не знате шта говори Писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3. „Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој.”
4. А шта му вели Божији одговор? - Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише колена пред Ваалом.
5. Тако, дакле, и у садашње време постоји један остатак по избору благодати.
6. Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела, више није благодат, јер дело већ не би било дело.
7. Шта. дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постигоше; остали пак окореше,
8. као што је написано: „Даде им Бог дух неосетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњега.\"
9. И Давид говори: „Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда;
10. нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувек савиј!”
11. Говорим, дакле: „Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.
12. А ако је пад њихов богатство свету и пораз њихов богатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова?”
(Зачало 106). 13. Јер говорим вама незнабошцима; пошто сам ја апостол незнабожаца, хвалим служење своје,
14. не бих ли како подстакао на ревност свој род и спасао неке од њих.
15. Јер ако је одбацивање њихово помирење свету, шта би било примање — ако не оживљење из мртвих?
16. Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17. Ако ли се неке гране одломише. и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих и постао заједничар корена и сокова маслинових.
18. Не преузноси се над гранама; ако се пак узносиш, не носиш ти корен него корен тебе.
19. Рећи ћеш, дакле: „Одломише се гране, да се ја прицепим.”
20. Добро! Неверовањем се одломише, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој.
21. Јер кад Бог природне гране не поштеде, неће можда ни тебе поштедети.
22. Види, дакле, доброту и строгост Божију: на онима што отпадоше строгост, а на теби доброту, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен.
23. А и они, ако не остану у неверовању, биће прицепљени, јер је Бог моћан да их опет прицепи.
24. Јер кад си ти одсечен од маслине, по природи дивље, и прицепио се, не по природи, на питому маслину, колико ће се пре, ови који су по природи, прицепити на своју маслину?
(Зачало 107). 25. Јер нећу, браћо, да ви не знате ову тајну, да не мудрујете сами по себи: део Израиља отврдну, док не уђе пун број незнабожаца.
26. И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27. И ово им је завет од мене, када скинем грехе њихове.
28. По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору, мили су отаца ради.
29. Јер Бог се неће раскајати за своје дарове и призвање.
30. Јер као што и ви некад не покоравасте се Богу, а сад сте помиловани због њихове непокорности,
31. тако се и они сада не покорише ради вашега помиловања да би и они били помиловани;
32. јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује.
33. О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови!
34. Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би саветник?
35. Или ко њему претходно даде, да му буде враћено?
36. Јер је од њега и кроз њега и ради њега све. Њему слава у векове. Амин.
Поглавље: 10 | Поглавље: 12
