Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 9. (Зачало 21). 1. А Савле, још дишући претњом и убиством на ученике Господње, приступи првосвештенику,
2. и затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим.
3. А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га светлост са неба,
4. И паднувши на земљу чу глас где му говори: „Савле, Савле, зашто ме гониш?"
5. А он рече: „Ко си ти, Господе?" А Господ рече: „Ја сам Исус кога ти гониш, тешко ти је против бодила праћати се."
6. А он дрхтећи од страха рече: „Господе, шта ћу да чиним?" А Господ му рече: „Него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш."
7. А људи који путоваху с њим стајаху неми, чујући глас, а никога не видећи.
8. А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. Они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
9. И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.
10. А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у виђењу: „Ананија!" А он рече: „Ево ме, Господе!"
11. А Господ њему: „Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,
12. и виде у виђењу човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њега да прогледа."
13. А Ананија одговори: „Господе, чуо сам од многих за тога човека колико зла почини светима твојима у Јерусалиму.
14. И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају Име твоје."
15. А Господ му рече: „Иди, јер ми је он сасуд избрани, да изнесе Име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве;
16. а ја ћу му показати колико му ваља пострадати за Име моје."
17. И отиде Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њега рече: „Савле брате, Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се испуниш Духа Светога."
18. И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа, и уставши крсти се;
19. И узевши храну, окрепи се. И би Савле неколико дана са ученицима који бејаху у Дамаску.
20. И одмах по синагогама проповедаше Исуса да је он Син Божији.
(Зачало 22). 21. А сви који слушаху чуђаху се и говораху: „Није ли ово онај што у Јерусалиму сатираше оне који призивају Име ово, и не дође ли овде за то да их везане води првосвештеницима?"
22. А Савле све више јачаше, па збуњиваше Јудејце који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.
23. А кад се наврши подоста дана, договорише се Јудејци да га убију.
24. Али Савле дознаде за њихову заверу; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;
25. Но ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.
26. Када пак дође Савле у Јерусалим, покушаваше да се придружи ученицима; и сви га се бојаху, не верујући да је ученик.
27. А Варнава га узе и доведе апостолима, и исприча им како је на путу видио Господа и како му је говорио, и како је у Дамаску смело проповедао у име Исусово.
28. И заједно с њима је улазио у Јерусалим и излазио и слободно проповедао у име Господа Исуса,
29. и говораше и препираше се с јелинистима, а они вребаху да га убију.
30. А када браћа ово сазнаше, сведоше га у Кесарију и испратише га у Тарс.
31. Међутим, Цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији уживаху мир напредујући и ходећи у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светога Духа.
(Зачало 23). 32. И догоди се да Петар обилазећи све, сиђе и светима који живљаху у Лиди.
33. И нађе тамо једнога човека по имену Енеја, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.
34. И рече му Петар: „Енеје, исцељује те Исус Христос; устани и простри сам себи!" И одмах устаде.
35. И видеше га сви који живљаху у Лиди и Сарону, и обратише се Господу.
36. А у Јопи беше једна ученица, по имену Тавита, што преведено значи Срна, и она беше пуна добрих дела и милостиња које чињаше.
37. И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и положише у горњу собу.
38. И будући да је Лида близу Јопе, ученици чувши да је Петар у њој, послаше два човека молећи га да без оклевања дође до њих.
39. А Петар уставши отиде с њима; и кад дође, уведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући кошуље и хаљине што је радила Срна док је била с њима.
40. А Петар изгнавши све напоље, клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се телу рече: „Тавито, устани!" А она отвори очи своје, и видевши Петра придигну се и седе.
41. Он пак давши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.
42. И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше у Господа.
43. А он остаде много дана у Јопи код некога Симона кожара.
Поглавље: 8 | Поглавље: 10
