Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 7. (Зачало 17). 1. А првосвештеник рече: „Је ли то тако?”
2. А он рече:„ Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан.
3. И рече му: „Изaђи из земље своје и од рода свога и из дома оца свога, и дођи у земљу коју ћу ти показати.”
4. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан, и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите.
5. И не даде му наследства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посед њему и семену његову после њега, док он још немаше детета.
6. А Бог рече овако: „Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој и поробиће га и злостављаће га четири стотине година.
7. И народу томе коме ће робовати ја ћу судити”, рече Бог: „и потом ће изаћи, и служиће ми на овоме месту.”
8. И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан: и Исак Јакова, и Јаков дванаест праотаца.
9. А праоци позавидјеше Јосифу и продадоше га у Египат; и Бог беше с њим,
10. И избави га од свију невоља његових, и даде му милост и премудрост пред Фараоном, царем египатским, и постави га поглаварем над Египтом и свим домом његовим.
11. А дође глад на сву земљу Египатску и Ханаанску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
12. А Јаков чувши да има пшенице у Египту, посла први пут оце наше.
13. И кад дођоше други пут, каза се Јосиф браћи својој, и род Јосифов постаде познат Фараону.
14. А Јосиф посла и дозва оца својега Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15. И сиђе Јаков у Египат, и сконча, он и оци наши;
16. И пренесоше их у Сихем, и положише у гроб који купи Авраам за новце од синова Емора Сихемљанина.
17. И како се приближаваше време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се увећа и умножи у Египту.
18. Док не наста други цар над Египтом, који не знаше Јосифа.
19. Овај поступи лукаво са родом нашим, злостављаше оце наше да бацају децу своју да не остају у животу.
20. У то време се роди Мојсеј и беше мио Богу, и би три месеца гајен у дому оца својега.
21. А када је био избачен, узе га кћи Фараонова и одгаји га себи за сина.
22. И научи се Мојсеј свој мудрости египатској, и беше силан у речима и у делима.
23. А кад му се навршаваше четрдесета година, дође му на срце да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
24. И видевши некога где му се чини неправда, узе га у одбрану и освети угњетаваног, убивши Египћанина.
25. А мишљаше он да браћа његова разумију да им Бог његовом руком даје спасење; али они не разумеше.
26. А сутрадан појави се међу њима док су се тукли и стаде их мирити говорећи:„ Људи, ви сте браћа. Зашто чините неправду један другоме?”
27. А онај што чињаше неправду ближњему одгурну га рекавши: „Ко тебе постави за старешину и судију над нама?
28. Или хоћеш и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?”
29. А Мојсеј побеже због ове речи, и поста дошљак у земљи Мадијамској, где роди два сина.
30. И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске Анђео Господњи у пламену огњеном у купини.
31. А када Мојсеј виде, дивљаше се виђењу. Када пак он приступи да размотри, би глас Господњи њему:
32. „Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. ”А Мојсеј се уплаши и не смеше да погледа.
33. А Господ му рече: „Изуј обућу са ногу својих, јер је мјесто на коме стојиш света земља.
34. Гледајући видех муку народа мојега који је у Египту, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим; и сад ходи да те пошаљем у Египат.”
35. Овога Мојсеја, кога се одрекоше говорећи: „Ко тебе постави за старешину и судију?” - тога Бог посла за старешину и избавитеља руком Анђела који му се јави у купини.
36. Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи Египатској и у Црвеном мору и у пустињи четрдесет година.
37. Ово је Мојсеј који рече синовима Израиљевим: „Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из браће ваше, као мене: њега послушајте.”
38. Ово је онај што беше у цркви у пустињи са Анђелом, који му је говорио на гори Синајској, и са оцима нашим: који прими речи живе, да их нама даде;
39. Кога не хтедоше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим према Египту,
40. рекавши Арону: „Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер са овим Мојсејем, који нас је извео из земље Египатске, не знамо шта му се догоди.”
41. И у дане оне начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се делима руку својих.
42. А Бог се окрену од њих и предаде их да служе војсци небеској, као што је писано у књизи Пророка: „Еда што заклано и жртве принесосте ми за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
43. И прихватисте чадор Молохов, и звезду бога вашег Ремфана, кипове које начинисте да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона.
44. Оци наши имаху шатор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај што говори Мојсеју да га начини по обрасцу који беше видио;
45. Њега и наследивши оци наши унесоше са Исусом Навином при заузимању земље незнабожаца, које прогна Бог испред лица отаца наших; све до дана Давидових,
46. који нађе благодат пред Богом и мољаше да нађе стан Богу Јаковљеву.
47. А Соломон му сазида дом.
48. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк:
49. „Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је место за почивање моје?
50. Није ли рука моја створила све ово?
51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви.
52. Кога од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, кога сада ви издајници и убице постадосте,
53. ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.”
54. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега.
55. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу,
56. и рече: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечијега где стоји с десне стране Богу.”
57. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега,
58. па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла,
59. И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: „Господе Исусе, прими дух мој!”
60. Онда клече на кољена и повика иза гласа: „Господе, не урачунај им грех овај!” И ово рекавши, усну.
Поглавље: 6 | Поглавље: 8
