Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 4. (Зачало 10). 1. А док они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода храма и садукеји,
2. Срдећи се што они уче народ и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
3. И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру, јер већ беше вече.
4. А многи од оних који чуше реч повероваше, и достиже број људи око пет хиљада.
5. И би сутрадан да се скупише кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
6. И Ана првосвештеник и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода првосвештеничкога;
7. И поставивши их у средину питаху: „Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?"
8. Тада Петар, испунивши се Духа Светога, рече им: „Кнезови народни и старешине Израиљеве,
9. ако нас данас испитујете због доброчинства болесном чонеку, како он оздрави,
10. Нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвих, њиме стоји овај пред вама здрав.
11. Он је камен који ви зидари одбацисте, а који постаде глава од угла: и нема ни у једноме другоме спасења.
12. Јер нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти."
(Зачало 11). 13. А видећи смелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом,
14. но гледајући исцељеног човека где стоји с њима, не могаху ништа рећи против.
15. Онда им заповедише да изађу напоље из Синедриона, па се саветоваху међу собом,
16. Говорећи: „Шта ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи.
17. Али да се не би даље ширило по народу, да им строго запретимо да никоме од људи више не говоре о Имену овоме."
18. И дозвавши их заповедише им да ништа не говоре нити уче о Имену Исусову.
19. А Петар и Јован одговарајући им рекоше: „Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога?
20. Јер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо."
21. А они запретивши им отпустише их, не налазећи ништа како би их мучили, и то због народа; јер сви хваљаху Бога за оно што се догодило.
22. Јер више од четрдесет година беше ономе човеку, на коме се догоди ово чудо оздрављења.
(Зачало 12). 23. А кад их отпустише, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старешине.
24. А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: „Господе, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
25. Ти си устима Давида, слуге свог, рекао: \'Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?
26. Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог.
27. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твога Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим,
28. Да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди да буде.\'
29. И сад, Господе, погледај на њихове претње, и дај слугама твојим да са сваком смелошћу говоре реч твоју,
30. Пружајући и ти руку своју на исцељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твог Исуса.\"
31. И пошто се они помолише Богу, затресе се место где бејаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху реч Божију са смелошћу.
32. А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
33. И апостоли с великом силом даваху сведочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика беше на свима њима.
34. Јер нико међу њима не беше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога,
35. и полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао.
36. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утехе, Левит, родом са Кипра,
37. имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима.
Поглавље: 3 | Поглавље: 5
