Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 27. (Зачало 50). 1. И како би одлучено да отпловимо у Италију, предадоше и Павла и неке друге сужње капетану ћесареве чете, по имену Јулије.
2. А кад уђосмо у лађу адрамитску с намером да пловимо у азијска места, отиснусмо се; с нама беше Аристарх, Македонац из Солуна.
3. Други дан пристадосмо у Сидон. А Јулије човекољубиво поступајући према Павлу допусти му да одлази пријатељима да би се старали о њему.
4. И оданде кренувши пловисмо испод Кипра, пошто ветрови бејаху супротни.
5. И препловивши пучину киликијску и памфилијску, дођосмо у Миру Ликијску.
6. И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Италију, укрца нас у њу.
7. Пловивши пак много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не дадијаше, допловисмо под Крит код Салмоне.
8. И с муком пловећи поред обале приспесмо у неко место које се зове Добра пристаништа, близу којега беше град Ласеја.
9. Па како прође доста времена и већ пловљење не беше без опасности, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
10. Говорећи им: „Људи, видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом, не само за товар и лађу, него и за животе наше."
11. Али капетан више верова кормилару и власнику лађе, неголи Павловим речима.
12. А пошто пристаниште не беше згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, да зимују у том пристаништу критском које гледа према југозападу и северозападу.
13. И кад дуну југ, мишљаху да им се жеља испуни, па подигнувши котву пловљаху покрај Крита.
14. Али не задуго по том дуну насупрот њему буран ветар који се зове североисточњак.
15. И кад захвати лађу и она се не могаше ветру противити, препустисмо се валовима да нас носе.
16. А кад прођосмо мимо једног острва које се зове Клауда, једва могосмо уздржати чамац,
17. који извукавши, употребише помоћна средства и подвезаше лађу, па бојећи се да не ударе на спруд, спустише једра и тако даље пловљаху.
18. А кад нам веома досађиваше бура, сутрадан избациваху товаре.
19. И трећег дана својим рукама избацисмо алат лађарски.
20. А кад се ни сунце ни звезде за много дана не појавише, и бура не мала навали, беше најзад изгубљена свака нада да ћемо се спасти.
21. Пошто се дуго није јело, то Павле стаде међу њих и рече: „Требаше, дакле, о људи, послушати мене, и не отискивати се од Крита, па избегнути ову муку и штету.
22. И ево сада вам саветујем да будете расположени, јер ни једна душа од вас неће пропасти, осим лађе.
23. Јер ове ноћи стаде преда ме анђео Бога чији јесам и коме служим,
24. Говорећи: 'Не бој се, Павле! Ти мораш изићи пред ћесара; и ево, Бог ти је даровао све који плове са тобом.'
25. Зато, људи, будите расположени, јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
26. Ми ћемо, дакле, бити избачени на неко острво."
27. А кад би четрнаеста ноћ и ми пловљасмо по Адрији, око поноћи помислише лађари да се приближавају некој земљи.
28. И измеривши дубину нађоше двадесет хвати. И мало прошавши, опет измерише и нађоше петнаест хвати.
29. Онда бојећи се да како не ударе на подводне стене, бацише са крме четири котве, па се мољаху да сване дан.
30. А кад лађари гледаху да побегну са лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће са прамца да спусте котве,
31. рече Павле капетану и војницима: „Ако ови не остану на лађи, ви се не можете спасти."
32. Тада војници одрезаше конопе на чамцу и пустише га те паде.
33. А још пре свитања дана, мољаше Павле све да једу говорећи: „Данас је четрнаести дан како чекате, и без јела проводите, ништа не окусивши.
34. Зато вас молим да узмете хране, јер је то за ваше спасење. А ни једноме од вас неће пасти длака с главе."
35. И рекавши ово, узе хљеб, и заблагодари Богу пред свима и преломивши, стаде јести.
36. Онда се сви орасположише, па и сами узеше храну.
37. А у лађи беше нас душа свега двеста седамдесет и шест.
38. Пошто се пак наситише јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
39. А кад настаде дан, не препознаше земљу, али угледаше неки залив са песковитом обалом, на коју решише, ако буде могуће, да извуку лађу.
40. И одвезавши котве пустише у море, и одрешише уједно и ужад на крмама, па раширивши мало једро према ветру управише обали.
41. А када наиђоше на морски спруд, насукаше лађу; и прамац се зари и остаде непомичан, а крма се разбијаше од силе таласа.
42. Војници се тада договорише да побију сужње, да који не исплива и не утекне.
43. Али капетан желећи сачувати Павла, спречи њихову намеру и заповеди онима који могу пливати да први искоче и изађу на земљу,
44. а остали, једни на даскама, а други на нечем од лађе. И тако сви изиђоше живи на земљу.
Поглавље: 26 | Поглавље: 28
