Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 26. (Зачало 49). 1. А Агрипа рече Павлу: „Допушта ти се да говориш сам о себи.” Онда Павле подигавши руку, поче своју одбрану:
2. „Сматрам себе срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме оптужују Јудејци.
3. Особито што ти познајеш све јудејске обичаје и спорове. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4. Моје, дакле, живљење од младости, које је од почетка било међу народом мојим у Јерусалиму, знају сви Јудејци,
5. који ме знају од раније, ако хоће посведочити, да по најстрожијој струји наше вере живљах као фарисеј.
6. И сада стојим пред судом због наде у обећање које Бог даде оцима нашим,
7. до којега наших дванаест племена, усрдно служећи дан и ноћ, надају се да ће достићи. За ову наду, царе Агрипа, оптужен сам од Јудејаца.
8. Зашто ви сматрате да је невјероватно да Бог мртве васкрсава?
9. И ја сам, заиста, и сам мислио да ми ваља много радити против имена Исуса Назарећанина,
10. што и чиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од првосвештеника; и кад их убијаху, ја се саглашавах.
11. И по свим синагогама, често их мучећи приморавах да хуле, и са превеликом јарошћу против њих, гонио сам их чак и у туђим градовима.
12. И тако идући у Дамаск са овлашћењем и наређењем од првосвештеника,
13. у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
14. А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује јеврејским језиком: „Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се!”
15. А ја рекох: „Ко си ти, Господе?” А он рече: „Ја сам Исус кога ти гониш.
16. Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те поставим за служитеља и сведока овоме што си видео и што ћу ти показати,
17. избављајући те од народа јудејскога и од незнабожаца у које те ја шаљем,
18. да им отвориш очи да се од таме обрате светлости и од власти сатанине Богу, да вером у мене приме опроштење греха и удео са освећенима.”
19. Зато, царе Агрипа, ја не бијах непокоран небеском виђењу;
20. Него најпре онима у Дамаску и у Јерусалиму, затим по свој земљи јудејској и незнабошцима проповедах да се покају и да се обрате Богу чинећи дела достојна покајања.
21. Зато ме Јудејци ухватише у храму и хтедоше да ме растргну.
22. Али добивши помоћ од Бога стојим до самога овога дана и сведочим малом и великом, не казујући ништа осим оно што су Пророци и Мојсеј казали да ће бити:
23. да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих, и да ће јавити светлост народу јудејскоме и незнабошцима.
24. А када он себе овако правдаше, рече Фест снажним гласом: „Лудујеш Павле! Многе те књиге изводе из памети.”
25. А он рече: „Не лудујем, моћни Фесте, него казујем речи истине и разума.
26. Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не верујем да му је што од овога непознато, јер се ово није догодило у неком углу.
27. Верујеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да верујеш.”
28. А Агрипа рече Павлу: „Још мало па ћеш ме наговорити да постанем хришћанин.”
29. А Павле рече: „Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим ових окова.”
30. И кад он ово рече, устаде цар и управник и Верникија и који сеђаху с њима,
31. и удаљивши се разговараху међу собом, говорећи: „Овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.”
32. А Агрипа рече Фесту: „Овај човјек могаше бити пуштен да се није позвао на ћесара.” (И тако реши управник да га пошаље ћесару).
Поглавље: 25 | Поглавље: 27
