Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 25. (Зачало 47). 1. А Фест онда, ступивши на дужност у покрајини, изиђе после три дана из Кесарије у Јерусалим.
2. Тада се појавише пред њим првосвештеник и прваци јудејски против Павла и мољаху га,
3. Тражећи услугу против њега, да га пошаље у Јерусалим, стварајући засједу да га убију иа путу.
4. А Фест одговори да се Павле држи у Кесарији, и да ће он сам ускоро онамо отићи.
5. Који, дакле, могу од вас, рече, нека пођу са мном, па ако има каква кривица на томе човјеку, нека га туже.
6. А пошто проведе код њих не више од десет дана, сиђе у Кесарију, и сутрадан сједе на судијску столицу и заповједи да доведу Павла.
7. Када га пак доведоше, стадоше унаоколо Јудејци који бијаху дошли из Јерусалима, и многе и тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху доказати.
8. А он се брањаше: Ни Закону јудејскоме, ни храму, ни ћесару шта сагреших.
9. Али Фест, хотећи Јудејцима учинити по вољи, одговори Павлу и рече: Хоћеш ли да идеш горе у Јерусалим и ондје да ти судим за ово?
10. А Павле рече: Ја стојим на суду ћесареву, гдје и треба да ми се суди. Јудејцима ништа нисам скривио, као што ти најбоље знаш.
11. Ако ли сам скривио, или учинио нешто што заслужује смрт, не марим умрети; ако ли ништа нема од онога за што ме ови оптужују, нико ме не може њима предати. Ћесара призивам!
12. Тада Фест, поговоривши са савјетницима, одговори: На ћесара си се позвао, ћесару ћеш поћи.
(Зачало 48). 13. А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Кесарију да поздраве Феста.
14. И будући да онде боравише много дана, изложи Фест цару Павлову ствар говорећи: Једног човека оставио је Феликс као сужња,
15. поводом којег, кад ја бејах у Јерусалиму, појавише се првосвештеници и старешине јудејске захтевајући да се он осуди.
16. Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се преда неки човек на смрт пре него се оптужени суочи са онима који га туже и не добије прилику за одбрану од оптужбе.
17. А када се они овде састадоше, никаква одлагања не учиних, но сутрадан седох на судијску столицу и заповедих да доведу човека.
18. Око њега стадоше тужиоци и ниједне кривице које ја претпостављах не изнесоше.
19. Него имаху против њега некаква питања о свом вероисповедању, и о неком Исусу који је умро, за којега Павле тврђаше да је жив.
20. А ја у недоумици по овоме спору рекох да ли би хтио ићи у Јерусалим и тамо да му се суди за ово.
21. Када пак Павле затражи да га чувамо до пресуде Августове, заповедих да га чувају докле га пошаљем ћесару.
22. А Агрипа рече Фесту: И сам бих желио чути тога човека. А он рече: Сутра ћеш га чути.
23. Сутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше са великим сјајем и уђоше у судницу са заповедницима и најугледнијим људима града, и када Фест заповеди, доведоше Павла.
24. И рече Фест: Агрипа царе и сви људи који сте с нама, погледајте овога човека због кога је све мноштво Јудејаца и у Јерусалиму и овде наваљивало на мене вичући да он не треба више да живи.
25. А ја дознавши да он није ништа учинио што заслужује смрт, а и он сам уложи призив светломе ћесару, одлучих да га пошаљем.
26. За њега немам шта поуздано писати господару. Зато га и приведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, по учињеном испитивању, имао шта писати.
27. Јер ми се чини неразумно сужња послати, а кривице његове не навести.
Поглавље: 24 | Поглавље: 26
