Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 24. (Зачало 47). 1. А после пет дана сиђе првосвештеник Ананија са старјешинама и са ретором неким Тертулом, који оптужише Павла управнику.
2. А кад га дозваше, поче њега Тертул тужити говорећи:
3. Да под тобом живимо у великом миру, и да се правице овоме народу чине твојим старањем, признајемо са сваком захвалношћу свагда и свуда, племенити Феликсе!
4. Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко саслушаш по твојему снисхођењу.
5. Јер нађосмо овога човјека да је куга, и да подиже буну против свих Јудејаца по целом свету, и да је коловођа назарејске јереси,
6. Који покуша и храм да оскрнави; њега и ухватисмо и хтједосмо да му судимо по закону нашему.
7. Али дође Лисија заповједник и са великом силом оте га из наших руку и посла теби,
8. Заповједивши да његови тужиоци дођу к теби; од њега можеш сам, испитавши га, дознати о свему овоме за што га ми тужимо.
9. А и Јудејци се сагласише говорећи да је то тако.
10. А Павле одговори када му управник даде знак да говори: Знајући да си већ много година праведни судија овоме народу, са већим расположењем себе браним.
11. Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу.
12. И нити ме затекоше у храму, нити у синагогама, нити у граду да се с киме препирем или да стварам узбуну у народу,
13. Нити они могу доказати оно за шта ме сада оптужују.
14. А ово ти признајем, да тим Путем, који они називају јерес, ја служим Богу отачком, вјерујући свему ономе што је написано у Закону и у Пророцима,
15. Имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грјешницима, које и сами ови чекају.
16. Због тога пак и сам се трудим да имам чисту савјест свагда пред Богом и људима.
17. И после много година дошао сам да донесем милостињу народу своме и да принесем жртве.
18. У томе нађоше ме очишћена у храму, не са свјетином, нити са буком,
19. Неки Јудејци из Азије који су требали доћи преда те да се туже ако имају што на мене.
20. Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, када сам стајао пред Синедрионом,
21. Осим ове једне речи коју узвикнух стојећи међу њима: За васкрсење мртвих ви ми данас судите.
22. А када Феликс чу ово, одгоди им, знајући врло добро за овај Пут, и рече: Када дође Лисија заповједник, извидјећу вашу ствар.
23. И заповједи капетану да се Павле чува, и да му се учини олакшање, и да се ни једноме од његових блиских не забрањује служити му и долазити к њему.
24. А после неколико дана дође Феликс са Друсилом женом својом, која бјеше Јудејка, и дозвавши Павла слушаше од њега о вјери у Христа Исуса.
25. А кад он говораше о правди и уздржању и о будућем суду, уплаши се Феликс и одговори: Иди за сада, а кад узимаднем времена позваћу те.
26. Уједно се пак надао да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га је и дозивао често и разговарао с њим.
27. А кад се навршише две године, дође Феликсу за насљедника Поркије Фест. А Феликс, хотећи Јудејцима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
Поглавље: 23 | Поглавље: 25
