Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 23. (Зачало 47). 1. А Павле упери поглед на Синедрион и рече: „Људи браћо, ја сам са свом добром савести живео пред Богом до самог овог дана.“
2. А првосвештеник Ананија заповеди онима што стајаху до њега да га бију по устима.
3. Тада му рече Павле: „Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а насупрот закону заповедаш да ме бију!“
4. А они што стајаху унаоколо рекоше: „Зар првосвештеника Божјега вређаш?“
5. А Павле рече: „Не знадох, браћо, да је првосвештеник; јер је писано: 'Не говори зло старешини народа твојега.'“
6. А Павле схвативши да је један део садукеја а други фарисеја, повика у Синедриону: „Људи браћо, ја сам фарисеј, син фарисејев, за наду и за васкрсење мртвих мени се суди.“
7. А кад он ово рече настаде распра међу фарисејима и садукејима, и раздели се народ.
8. Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји признају обоје.
9. И настаде велика вика и уставши књижевници од стране фарисеја препираху се говорећи: „Никакво зло не налазимо на овоме човеку; ако ли му пак говори дух или анђео, не ратујмо против Бога.“
10. А када настаде велика свађа, побојавши се заповедник да Павла не растргну, заповеди да сиђу војници и да га отргну од њих и одведу у логор.
11. А идуће ноћи стаде Господ пред њега и рече: „Буди храбар, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.“
12. Када пак свану дан, учинише неки од Јудејаца заверу и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
13. А беше их више од четрдесет који ту заверу учинише.
14. Ови приступише првосвештенику и старешинама и рекоше: Заклетвом се заклесмо да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла.
15. Сада, дакле, ви са Синедрионом кажите заповеднику да га сутра сведе вама, као да бисте хтели дознати боље о њему; а ми смо спремни да га убијемо пре него се он приближи.
16. А син сестре Павлове, чувши за ову заседу, дође и уђе у логор и јави Павлу.
17. Павле пак, дозвавши једнога од капетана, рече: Ово момче одведи заповједнику, јер има нешто да му јави.
18. А он га узе и доведе заповеднику, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да теби доведем ово момче које има нешто да ти каже.
19. А заповедник узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је то што имаш да ми јавиш?
20. И рече: Јудејци се договорише да те замоле да сутра сведеш Павла њима у Синедрион, као да би хтели нешто тачније испитати о њему.
21. Али их ти немој послушати, јер га вребају њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
22. Заповједник онда отпусти момче заповједивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
23. И дозвавши двојицу од капетана, рече: Припремите двеста војника да иду у Кесарију, и седамдесет коњаника и двеста стрелаца, по трећем часу ноћи.
24. И нека доведу коње да посаде Павла и спроведу га жива до Феликса управника.
25. И написа писмо са оваквом садржином:
26. Клаудије Лисија, моћноме управнику Феликсу поздравље.
27. Човека овога ухватише Јудејци и хтедоше да га убију; ја пак дођох са војницима и отех га, дознавши да је Римљанин.
28. И желећи дознати узрок за који га оптужују, доведох га у њихов Синедрион,
29. И нађох да га оптужују за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
30. Када ми је пак пријављена завера Јудејаца против овога човека, одмах га послах теби, заповедивши и његовим тужиоцима да пред тобом кажу шта имају на њега. Буди здраво!
31. Тада војници, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
32. А сутрадан, оставивши коњанике да иду с њим, вратише се у логор.
33. И они дошавши у Кесарију и предавши писмо управнику, изведоше и Павла пред њега.
34. А управник прочитавши писмо, запита из које је он области; и дознавши да је из Киликије рече:
35. Саслушаћу те када стигну и твоји тужиоци. И заповеди да га чувају у Иродовој судници.
Поглавље: 22 | Поглавље: 24
