Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 21. (Зачало 44). 1. А када ми одвојивши се од њих отпловисмо, идући право дођосмо на Кос, и други дан на Родос а оданде у Патару.
2. И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.
3. Када се пак указа Кипар, остависмо га на лево, пловисмо у Сирију, и пристадосмо у Тиру; јер ондје требаше да се истовари лађа.
4. И нашавши ученике, остасмо ондје седам дана; они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.
5. А кад нам се навршише дани, изишавши пођосмо праћени од свију са женама и дјецом до иза града, па клекнувши на обали помолисмо се Богу.
6. И опростивши се једни са другима, уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама.
7. А ми препловивши од Тира, приспјесмо у Птолемаиду, и поздравивши браћу остадосмо код њих један дан.
(Зачало 45). 8. А сутрадан изиђосмо, Павле и ми који бејасмо са њим, и дођосмо у Кесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо код њега.
9. И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху.
10. Док смо онде боравили много дана, сиђе одозго из Јудеје неки пророк по имену Агав;
11. И дошавши к нама узе појас Павлов и веза своје руке и ноге и рече: "Тако говори Дух Свети: човека којега је овај појас, овако ће свезати у Јерусалиму Јудејци, и предаће га у руке незнабожаца."
12. А када чусмо ово, молисмо га и ми и мештани да не иде горе у Јерусалим.
13. А Павле одговори: "Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја сам готов не само да будем свезан него и да умрем у Јерусалиму за име Господа Исуса."
14. А кад га не могосмо одвратити, умирисмо се рекавши: "Воља Господња нека буде."
15. И после ових дана спремисмо се и изиђосмо у Јерусалим.
16. А дођоше с нама и неки ученици из Кесарије водећи нас неком Мнасону са Кипра, старом ученику, да будемо његови гости.
17. И када дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.
18. А сутрадан отиде Павле са нама Јакову; и дођоше сви презвитери.
19. И поздравивши их исприча све по реду шта учини Бог међу незнабошцима његовим служењем.
20. А они чувши слављаху Бога и рекоше му: Видиш ли брате, колико је хиљада Јудејаца који повероваше, и сви су ревнитељи Закона.
21. А чули су о теби да учиш одступању од Мојсеја све Јудејце који су међу незнабошцима, говорећи им да не обрезују дјецу своју, нити да се држе обичаја отачких.
22. Шта ћемо, дакле, сада? Свакако ће се народ сабрати, јер ће чути да си дошао.
23. Ово, дакле, учини што ти кажемо: Имамо четири човека који су на себе узели завет;
24. Узми њих и очисти се с њима, и потроши на њих да обрију главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе није ништа, него да и сам држиш Закон и живиш по њему.
25. А за незнабошце који су поверовали ми написасмо одлучивши да они ништа од тога не држе, осим да се чувају од идолских жртава, и од крви, и од удављенога, и од блуда.
(Зачало 46). 26. Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у храм, најављујући кад ће се испунити дани очишћења да би се принела жртва за свакога од њих.
27. А кад је требало да се наврши седам дана, видевши га у храму они Јудејци што беху из Азије, побунише сав народ и ставише руке на њега,
28. Вичући: Људи Израиљци, помагајте! Ово је човек који све учи свуда против народа и Закона и места овога; па још и Јелине уведе у храм и опогани свето место ово.
29. Јер беху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, и мишљаху да га је Павле увео у храм.
30. И сав се град подиже, и слеже се народ, и ухвативши Павла, извукоше га напоље из храма; и одмах се затворише врата.
31. И док тражаху да га убију, дође глас горе до заповедника одреда да се узбуни сав Јерусалим.
32. А он одмах узевши војнике и капетане, појури на њих. Они пак видевши заповедника и војнике, престаше тући Павла.
33. А заповедник се приближи и узе га, па заповеди да га метну у двоје вериге, и питаше га ко је и шта је учинио.
34. А у народу једни су викали једно а други друго. Када пак не могаше од буке ништа поуздано да дозна, заповеди да га одведу у логор.
35. А кад би на степеницама, морадоше га војници носити због притиска светине.
36. Јер за њим иђаше мноштво народа вичући: Погуби га!
37. При уласку у логор Павле рече заповеднику: Је ли ми дозвољено рећи ти нешто? А он рече: Зар знаш јелински?
38. Ниси ли ти онај Египћанин који се пре ових дана побуни и изведе у пустињу четири хиљаде одметника?
39. А Павле рече: Ја сам човек Јудејац из Тарса, грађанин познатога града у Киликији: молим те допусти ми да говорим народу.
40. А кад му он допусти, стаде Павле на степеницама и махну руком народу; и кад наста велика тишина, проговори јеврејским језиком и рече:
Поглавље: 20 | Поглавље: 22
