Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 20. (Зачало 42). 1. А кад се утиша метеж, дозва Павле ученике, и утјешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
2. И пошто прође оне крајеве и посавјетова их многим поукама, дође у Јеладу.
3. И остаде тамо три мјесеца; а како Јудејци створише завјеру против њега када је хтио отпутовати у Сирију, он намисли да се врати преко Македоније.
4. И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Солуњани Аристарх и Секунд, и Гај из Дерве и Тимотеј, и Тихик и Трофим из Азије.
5. Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
6. А ми отпловисмо после дана бесквасних хљебова из Филипа, и дођосмо њима у Троаду за пет дана, и ондје остасмо седам дана.
(Зачало 43). 7. А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, беседаше им Павле, јер намераваше сутрадан да оде, и продужи беседу до поноћи.
8. И беху многе свеће у горњој соби где се бисмо сабрали.
9. А сеђаше на прозору један младић, по имену Евтих, обузет дубоким сном; пошто Павле дуго говораше, он, савладан од сна, паде доле са трећега спрата, и дигоше га мртва.
10. А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: „Не узнемиравајте се јер је душа његова у њему."
11. Онда изађе горе па, преломивши хлеб и причестивши се, дуго говораше све до зоре, и тако оде.
12. А младића доведоше живог и утешише се не мало.
13. А ми дођосмо раније у лађу и отпловисмо у Ас, да бисмо оданде узели Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
14. А кад се састаде с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
15. И оданде отпловисмо и стигосмо сутрадан наспрам Хиоса; а идућега дана приближисмо се Самосу и застадосмо у Трогилији, па следећега дана дођосмо у Милит.
(Зачало 44). 16. Јер Павле одлучи да прође мимо Ефеса да се не би задржао у Азији; јер хиташе, ако би му било могуће, да о Педесетници буде у Јерусалиму.
17. Из Милита пак посла у Ефес и дозва старешине црквене.
18. И кад дођоше к њему, рече им: „Ви знате од првога дана када дођох у Азију, да бејах са вама све време,
19. Служећи Господу са сваким смирењем и многим сузама и напастима које ме снађоше од завера Јудејаца.
20. Да нисам изоставио ништа што је корисно да вам не објавим и да вас поучим јавно и по домовима;
21. Сведочећи и Јудејцима и Јелинима покајање пред Богом и веру у Господа нашега Исуса Христа.
22. И сад ево, ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити,
23. Осим да Дух Свети у свакоме граду сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
24. Али се ни за што не бринем, нити марим за свој живот, само да завршим пут свој с радошћу и служење које примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божије.
25. И ево сад ја знам да више нећете видети мојега лица ви сви међу којима пролазих проповедајући Царство Божије.
26. Зато вам сведочим у данашњи дан да сам чист од крви свију.
27. Јер не пропустих да вам објавим сву вољу Божију.
28. Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом.
29. Јер ја знам то да ће по одласку моме ући међу вас грабљиви вуци који не штеде стада,
30. и између вас самих устаће људи који ће говорити наопако да одвлаче ученике за собом.
31. Зато пазите и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах поучавати са сузама свакога од вас.
32. А од сада, браћо, предајем вас Богу и речи благодати његове, која може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
33. Сребра, или злата, или руха, ни од кога не зажељех.
34. Сами знате да потребама мојим и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
35. Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју он рече: "Блаженије је давати него примати."
36. И ово рекавши, клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
37. И настаде велики плач свију и грлећи Павла целиваху га,
38. Особито растужени због речи коју је казао да они неће више видети лица његова; и отпратише га у лађу.
Поглавље: 19 | Поглавље: 21
