Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 2. (Зачало 3). 1. И кад се наврши педесет дана, беху сви апостоли једнодушно на окупу.
2. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху;
3. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих.
4. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.
5. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом.
6. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: „Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци?
8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили:
9. Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији,
10. У Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити,
11. Крићани и Арапи, чујемо где они говоре на нашим језицима о величанственим делима Божијим?"
12. И сви се дивљаху и беху у недоумици говорећи један другом: Шта би ово могло бити?
13. А други се подсмеваху и говораху: Напили су се слаткога вина.
(Зачало 4). 14. А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: „Људи Јудејци, и сви ви који боравите у Јерусалиму: ово нека вам је на знање, и саслушајте речи моје.
15. Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи час дана.
16. Него је то оно што је рекао пророк Јоил:
17. 'И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће виђења и старци ваши сањаће снове.
18. Па и на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излићу од Духа мог, и прорицаће.
19. И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни Дан Господњи.
21. И биће да ће се спасти сваки који призове име Господње.'"
(Зачало 5). 22. Људи Израиљци, чујте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате,
23. Овога, по одређеном савету и промислу Божијем преданог узесте и рукама безаконика приковасте и убисте.
24. Њега Бог васкрсе, раздрешивши муке смрти, јер не беше могуће да га она држи.
25. Јер Давид говори за њега: „Господа непрестано гледах пред собом, јер ми је с десне стране, да се не поколебам.”
26. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади.
27. Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење.
28. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим.
29. Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.
30. Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Бог заклетвом заклео да ће од плода бедара његових по телу подигнути Христа да седи на престолу његову,
31. предвидевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа његова у аду, нити тело његово виде труљења.
32. Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми сведоци.
33. Десницом, дакле, Божијом вазнесе се, и примивши од Оца обећање Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чујете.
34. Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: „Рече Господ Господу мојему: 'Седи мени с десне стране,
35. док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.'"
36. Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом учинио Бог њега, овога Исуса, кога ви распесте.
37. А када чуше, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта да учинимо, људи браћо?
(Зачало 6). 38. А Петар им рече: „Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова; и примићете дар Светога Духа.
39. Јер обећање је за вас и за децу вашу и за све даљне које ће дозвати Господ Бог наш."
40. И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: „Спасите се од овог поквареног рода."
41. Тада они који радо примише реч његову крстише се; и додаде се у тај дан око три хиљаде душа.
42. И беху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама.
43. А уђе страх у сваку душу, јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44. (Страх велики беше на свима њима.) А сви који вероваше беху на окупу и имаху све заједничко.
45. И тековину и имање продаваху и раздаваху свима како је коме било потребно.
46. И сваки дан беху истрајно и једнодушно у храму, и ломећи хљеб по домовима, примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47. Хвалећи Бога, и беху омиљени код целог народа. А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
