Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 19. (Зачало 42). 1. Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике,
2. Рече им: „Јесте ли примили Духа Светога када сте поверовали?” А они му рекоше: „Нисмо ни чули да има Дух Свети.”
3. А он им рече: „У шта се, дакле, крстите?” А они рекоше: „У крштење Јованово.”
4. А Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса.”
5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
6. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху.
7. А беше људи свега око дванаест.
8. И уђе у синагогу и говораше смело три месеца, расправљајући и уверавајући о Царству Божијем.
9. И када неки остајаху упорни и не вероваху, хулећи на Пут Господњи пред народом, одступи од њих и одвоји ученике, па вођаше разговоре сваки дан у школи некога Тирана.
10. И ово је трајало две године, тако да сви који живе у Азији чуше реч Господа Исуса, и Јудејци и Јелини.
11. И Бог чињаше необична чудеса рукама Павловим,
12. Тако да су убрусе знојаве од тела његова или појасеве носили на болеснике и они се исцељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих.
13. А покушаше и неки од Јудејаца заклињача, који се скитаху, да над онима у којима беху зли духови спомињу име Господа Исуса, говорећи: „Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.”
14. А беху неки седам синова Скеве Јудејца, првосвештеника, који ово чињаху.
15. А зли дух одговарајући рече: „Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?”
16. И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надјача их и савлада, тако да голи и изранављени утекоше из оне куће.
17. И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јудејци и Јелини; и страх спопаде све њих, и величаше се име Господа Исуса.
18. И многи од оних који су поверовали, долажаху те се исповедаху и казиваху дела своја.
19. А многи од оних који се занимаху чаролијама, сабраше књиге своје и спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да им је вредност педесет хиљада сребрника.
20. Тако силно растијаше и јачаше реч Господња.
21. И када се ово сврши, науми Павле у духу да прође Македонију и Ахају, па да иде у Јерусалим рекавши: Пошто тамо будем, ваља ми и Рим видети.
22. И посла у Македонију двојицу од оних који му помагаху, Тимотеја и Ераста; а он оста неко време у Азији.
23. А у време оно настаде не мала буна због Пута Господњега.
24. Јер некакав златар по имену Димитрије, правећи мале сребрне Артемидине храмове, даваше мајсторима не мали посао;
25. скупивши ове и њима сличне занатлије рече: Људи, ви знате да од овога посла зависи наше благостање:
26. И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле убеди и одврати многи народ говорећи да то што се рукама човечијим прави нису богови.
27. И не само што ће ова опасност снаћи наш занат да буде презрен, него се и светилиште велике богиње Артемиде неће рачунати ни у шта, и пропашће величанство оне коју сва Азија и сав свет поштује.
28. А кад они ово чуше, испунише се гњева, и викаху говорећи: „Велика је Артемида Ефеска!”
29. И сав град напуни се метежа; и навалише једнодушно на позориште и ухватише Македонце Гаја и Аристарха, сапутнике Павлове.
30. А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
31. А неки и од азијских поглавара, који му беху пријатељи, послаше к њему молећи га да се не појављује у позоришту.
32. Једни пак викаху једно а други друго; јер збор беше смућен, и већина их не знадијаху зашто су се скупили.
33. А из народа извукоше Александра кад га Јудејци истакоше. Александар пак махнувши руком хтеде да се брани пред народом.
34. А кад препознаше да је Јудејац, повикаше сви у глас, и викаху пуна два часа: „Велика је Артемида Ефеска!”
35. А градски писар, утишавши народ, рече: „Људи Ефесци, ко је тај човјек који не зна да је град Ефес служитељ велике богиње Артемиде и њезиног кипа, који је с неба пао?
36. Па кад је то неоспорно, треба да будете мирни и да ништа нагло не чините.
37. Јер доведосте ове људе, који нити храм покрадоше нити на богињу вашу похулише.
38. А Димитрије и мајстори с њим, ако имају тужбу на некога, постоје судови и постоје намесници, нека туже један другога.
39. Ако ли нешто друго иштете, то ће се решити на законитом збору.
40. Иначе смо у опасности да будемо оптужени за данашњу буну; а нема ни једнога разлога којим бисмо могли оправдати овај метеж.” И ово рекавши распусти збор.
Поглавље: 18 | Поглавље: 20
