Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 14. (Зачало 33). 1. А догоди се и у Иконији да они тако исто уђу у синагогу јудејску, и говоре тако да повјерова велико мноштво Јудејаца и Јелина.
2. А Јудејци који осташе непокорни подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
3. Али они остадоше доста времена, говорећи смјело о Господу, који посвједочаваше реч благодати своје дајући да бивају знаци и чуда рукама њиховим.
4. А мноштво градско се подели, и једни бијаху са Јудејцима, а други са апостолима.
5. Када пак навалише и незнабошци и Јудејци са поглаварима својим да их изруже и каменују,
(Зачало 34). 6. Схвативши то они побегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову,
7. И тамо проповедаху јеванђеље.
8. А неки човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, будући хром од утробе матере своје, и никада не беше ходио.
9. Овај слушаше Павла где говори, који погледавши на њега и видевши да има веру да ће оздравити,
10. Рече снажним гласом: „Теби говорим у име Господа Исуса Христа, усправи се на ноге своје!" И он скочи, и хођаше.
11. А кад виде народ шта Павле учини, подиже глас свој говорећи ликаонски: „Богови постадоше слични људима и сиђоше к нама."
12. И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер он вођаше реч.
13. А жрец Зевса што беше пред градом њиховим, доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да принесе жртву.
14. А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје, и ускочише међу народ вичући и говорећи:
15. „Људи, шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам благовестимо да се од ових ништавних ствари обратите Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
16. који у прошлим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима;
17. мада ипак не остави себе непосведочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем."
18. И ово говорећи једва умирише народ да им не приноси жртве (него да иде сваки својој кући. А док они онде борављаху и поучаваху),
19. Дођоше из Антиохије и Иконије Јудејци, (и препирући се јавно са њима, наговорише народ да одустане од њих тврдећи да ништа истинито не говоре, него све лажу), и подбунивши масу, каменоваше Павла и извукоше га изван града мислећи да је умро.
20. А кад се око њега скупише ученици, устаде и уђе у град, и сутрадан изађе с Варнавом у Дерву.
(Зачало 35). 21. И проповедајући јеванђеље граду ономе и придобивши много ученика, вратише се у Листру и Иконију и Антиохију,
22. утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије.
23. И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, па помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу у кога вероваше.
24. И прошавши Писидију, дођоше у Памфилију,
25. и говоривши реч Господњу у Перги, сиђоше у Аталију,
26. и оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божијој на дело које извршише.
27. А кад дођоше и сабраше Цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
28. И осташе онде не мало времена са ученицима.
Поглавље: 13 | Поглавље: 15
