Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 13. (Зачало 31). 1. А у Цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, и то: Варнава и Симеон звани Нигер, и Лукије Киринејац, и Манаин одгајен са Иродом четверовласником, и Савле.
2. А док они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: „Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које сам их позвао.“
3. Тада они, постивши и помоливши се Богу и положивши руке на њих, отпустише их.
4. А ови, послани од Духа Светога, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар.
5. И стигавши у Саламину објављиваху реч Божију у синагогама јудејским; а имаху и Јована за прислужника.
6. А кад прођоше острво све до Пафа, нађоше некаквог врачара и лажног пророка, Јудејца, по имену Варисус,
7. који беше с намесником Сергијем Павлом, човеком разборитим. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божију.
8. А Елима врачар, јер то значи име његово, противљаше им се гледајући да одврати намесника од вере.
9. А Савле, звани и Павле, испуњен Духом Светим, погледавши оштро на њега,
10. рече: „О, препуни сваког лукавства и сваке подмуклости, сине ђавољи, непријатељу сваке правде! Зар нећеш престати да квариш праве путеве Господње?
11. И сад ево руке Господње на те, и бићеш слеп да не видиш сунца за неко време.“ И одмах паде на њега мрак и тама, и пипајући наоколо тражаше водича.
12. Тада намесник, кад виде шта би, поверова, задивљен науком Господњом.
(Зачало 32). 13. А када Павле и они са њим отпловише из Пафа, дођоше у Пергу Памфилијску; Јован пак одвојивши се од њих, врати се у Јерусалим.
14. А они отишавши из Перге, дођоше у Антиохију Писидијску, и ушавши у синагогу у дан суботни седоше.
15. После пак читања Закона и Пророка старешине синагоге послаше к њима говорећи: „Људи браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.“
16. А Павле уставши махну руком и рече: „Људи Израиљци и који се Бога бојите, чујте:
17. Бог народа овога Израиљскога изабра оце наше, и уздиже народ кад беху дошљаци у земљи египатској, и моћном руком изведе их из ње.
18. И за четрдесет година храњаше их у пустињи.
19. И затрвши седам народа у земљи ханаанској, раздели им коцком земљу њихову.
20. И после тога за четири стотине педесет година даде им судије до Самуила пророка.
21. И отада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човека од колена Венијаминова, за четрдесет година.
22. И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече посведочивши: 'Нађох Давида сина Јесејева, човека по срцу мојему, који ће испунити сваку вољу моју.'
23. Од његовог семена, по обећању, подиже Бог Израиљу Спаситеља Исуса,
24. пошто пред његов долазак Јован проповедаше крштење покајања свему народу Израиљеву.“
(Зачало 33). 25. И када Јован завршаваше подвиг свој, говораше: „За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој.”
26. Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Бога, вама се посла реч овога спасења.
27. Јер они што живе у Јерусалиму, и старешине њихове, не познаше Овога, него осудивши га, испунише пророчке речи које се читају сваке суботе.
28. И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да га погуби.
29. А кад свршише све што је писано за њега, скинуше га са дрвета и положише у гроб.
30. А Бог њега подиже из мртвих.
31. Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци његови пред народом.
32. И ми вам благовестимо да је обећање, дато оцима, Бог испунио нама, деци њиховој, васкрснувши Исуса,
33. као што је и написано у другом псалму: „Син мој јеси ти, ја те данас родих.”
34. А да васкрсе из мртвих Њега који се више неће вратити у трулежност овако је рекао: „Даћу вам Светиње Давидове, верне.”
35. Зато и на другоме месту говори: „Нећеш дати да Светац твој види труљење.”
36. Јер Давид, послуживши роду својему, по вољи Божијој умре, и положише га код отаца његових, и виде труљење.
37. А Онај којега Бог подиже не виде трулежности.
38. Нека вам је, дакле, на знање, људи браћо, да се кроз Њега вама објављује опроштење грехова.
39. И од свега, од чега се не могосте оправдати у Закону Мојсејеву, у Њему се оправдава сваки који верује.
40. Гледајте, дакле, да не дође на вас оно што је речено у Пророцима:
41. Видите, ви презирачи, и чудите се, и нестаните; јер ја делам дело у дане ваше, дело које нећете веровати ако вам ко буде казивао.
42. А кад они излажаху из синагоге јудејске, мољаху незнабошци да им се ове речи и у другу суботу говоре.
43. Када се пак скуп разиђе, многи од Јудејаца и побожних обраћеника пођоше за Павлом и Варнавом који им говораху и саветоваху их да остану у благодати Божијој.
44. И у идућу суботу сабра се готово сав град да чује реч Божију.
45. А кад видјеше Јудејци толики народ, напунише се зависти, и успротивише се речима Павловијем противречећи и хулећи.
46. А Павле и Варнава смело рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божија; али пошто је одбацујете, и не сматрате себе достојнима вјечнога живота, ево обраћамо се незнабошцима.
47. Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за светлост незнабошцима, да будеш на спасење до краја земље.
48. А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Господњу, и повероваше који беху назначени за живот вечни.
49. И реч Господња се распростираше по свој околини.
50. А Јудејци подбунише побожне и угледне жене и градске прваке, те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје области.
51. Они пак отресоше на њих прах са ногу својих и дођоше у Иконију.
52. А ученици се испуњаваху радости и Духа Светога.
Поглавље: 12 | Поглавље: 14
