Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 12. (Зачало 29). 1. А у оно време подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве.
2. И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
3. И видевши да је то по вољи Јудејцима, настојаше да ухвати и Петра; а беху дани бесквасних хлебова.
4. Њега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четирима стражама од по четири војника да га чувају, намеравајући да га после Пасхе изведе пред народ.
5. Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њега Богу.
6. А када хтеде Ирод да га изведе, те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериге, и стражари пред вратима чуваху тамницу.
7. И гле, анђео Господњи се појави, и светлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: „Устани брзо!” И спадоше му вериге с руку.
8. И анђео му рече: „Опаши се, и обуј обућу своју.” И учини тако. И рече му: „Обуци хаљину своју, па хајде за мном.”
9. И изишавши иђаше за њим, и не знађаше да је стварност то што анђео чињаше, него мишљаше да гледа виђење.
10. А кад прођоше прву стражу и другу, дођоше вратима гвозденим која воде у град; она им се сама отворише, и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.
11. И када дође Петар себи, рече: „Сада заиста знам да Господ посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега што је очекивао народ јудејски.
(Зачало 30). 12. И разабравши се дође до куће Марије, матере Јована званога Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.
13. А кад закуца Петар у врата од дворишта, приступи девојка по имену Рода, да чује.
14. И познавши глас Петров, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима.
15. А они јој рекоше: „Јеси ли луда!" Али она увераваше да је тако. А они говораху: „То је анђео његов."
16. Петар пак једнако куцаше. А кад отворише, видеше га и задивише се.
17. Махнувши им руком да ћуте, он им исприча како га Господ изведе из тамнице, и рече: „Јавите ово Јакову и браћи." И изишавши отиде на друго место.
18. А када наста дан, беше не мала узбуна међу војницима, шта то би са Петром.
19. И кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре и заповеди да се одведу; а он, сишавши из Јудеје у Кесарију, онде борављаше.
20. А беше Ирод гњеван на Тирце и Сидонце, но ови једнодушно дођоше њему, и придобивши Власта, постељника царева, искаху мира, јер се њихова земља хранила од царске.
21. И у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и севши на престо одржа им говор;
22. А народ клицаше: Глас Божији, а не човечији!
23. Али одједном удари га анђео Господњи, јер не даде славе Богу; и будући изједен од црва издахну.
24. А реч Божија расташе и множаше се.
(Зачало 31). 25. А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом и Јована прозванога Марко.
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
