Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 11. (Зачало 27). 1. А чуше апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божију.
2. И кад узиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим они из обрезања,
3. говорећи: „Ушао си необрезаним људима и јео си с њима."
4. А Петар им отпоче излагати по реду говорећи:
5. „Ја бех у граду Јопи на молитви, и видех у заносу виђење: некакав сасуд силажаше као велико платно са четири краја и спушташе се с неба, и дође до мене.
6. Загледавши у њега пажљиво, размотрих и видех четвороножне животиње земаљске и звериње и гмизавце и птице небеске.
7. И чух глас који ми говори: „Устани, Петре, закољи и једи."
8. А ја рекох: „Нипошто, Господе, јер ништа погано или нечисто никада не уђе у моја уста."
9. И одговори ми глас са неба по други пут: „Што је Бог очистио, ти не погани!"
10. А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11. И гле, у тај час три човека стадоше пред кућом у којој бех, послани из Кесарије к мени.
12. А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ових шесторо браће, и уђосмо у кућу човекову.
13. И он нам каза како виде анђела у кући својој који је стао и рекао му: Пошаљи људе у Јопу и дозови Симона званога Петра,
14. Он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15. А кад ја почех говорити, сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
16. Тада се сетих речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
17. Ако им, дакле, Бог даде једнак дар као и нама који поверовасмо у Господа Исуса Христа, ко бех ја да бих могао спречити Бога?
18. А кад чуше ово заћуташе, и слављаху Бога говорећи: Заиста и незнабошцима даде Бог покајање за живот.
(Зачало 28). 19. Они, међутим, који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије не проповедајући реч никоме до само Јудејцима.
20. А неки од њих беху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
21. И рука Господња беше с њима; и велики број их поверова и обрати се Господу.
22. А дође реч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије.
23. Кад овај дође и виде благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу;
24. Јер беше човек благ и пун Духа Светога и вере. И обрати се многи народ Господу.
25. Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију.
26. И они се целу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији ученици бише названи Хришћани.
27. А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28. И уставши један од њих, по имену Агав, предсказа духом велику глад која је имала бити по целом свету; која и би за Клаудија ћесара.
29. А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30. Ово и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
Поглавље: 10 | Поглавље: 12
