Свето писмо Нови завет
Дела светих апостола1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 1. (Зачало 1). 1. Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити
2. до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповести апостолима које изабра,
3. којима и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијем.
4. С њима боравећи заповеди им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене;
5. јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.
6. Онда они који беху сабрани питаху га говорећи: „Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево?\"
7. А он им рече: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти,
8. него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.
9. И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових.
10. И док нетремице гледаху за њим како иде на небо, гле, два човека у хаљинама белим стадоше поред њих,
11. И они рекоше: \"Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо.\"
(Зачало 2). 12. Тада се вратише у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
13. И кад уђоше, попеше се у горњу одају где су боравили, и то: Петар и Јаков, и Јован и Андреј, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
14. Ови сви бејаху истрајно и једнодушно на молитви и мољењу, са женама и са Маријом матером Исусовом и са браћом његовом.
15. И у те дане устаде Петар између ученика, - а бијаше народа на окупу око сто двадесет душа, - и рече:
16. Људи браћо, требало је да се изврши оно Писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду, који беше предводник оних што ухватише Исуса;
17. јер се бројаше с нама и бејаше примио удел службе ове.
18. Он, дакле, стече њиву од плате неправедне, и стрмоглавивши се пуче по среди и просу се сва утроба његова.
19. И то постаде знано свима који живе у Јерусалиму, тако да се та њива прозва њиховим језиком Акелдама, што значи: њива крви.
20. Јер је написано у књизи Псалама: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живио у њему; и: Епископство његово да прими други.
21. Треба, дакле, од ових људи који су били заједно с нама за све време откако међу нас дође и изађе од нас Господ Исус,
22. почевши од крштења Јованова до дана када се узнесе од нас, да један од ових буде с нама сведок његовог васкрсења.
23. И поставише двојицу: Јосифа званог Варсава, који би назван Јуст, и Матију.
24. И помоливши се рекоше: „Ти, Господе, познаваоче срдаца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао,
25. да прими удел ове службе и апостолства, из којег испаде Јуда, да иде на место своје."
26. И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и би прибројан Једанаесторици апостола.
Поглавље: 2
