Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Јована1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поглавље 6. (Зачало 17). 1. После тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора.
2. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима.
3. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим.
4. А бијаше близу Пасха, празник јудејски.
(Зачало 18). 5. Подигнувши Исус очи, и видевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: „
Одакле да купимо хлеба да ови једу?“
6. А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити.
7. Одговори му Филип: „Ни за двеста динара хлеба није им доста, да свако од њих само мало добије.“
8. Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра:
9. „Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе. Али шта је то на толико мноштво?“
10. А Исус рече: „
Реците људима да поседају.“ А беше траве много на ономе месту. Поседаше, дакле, људи на број око пет хиљада.
11. А Исус узе хлебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који беху поседали: тако и од риба колико хтедоше.
12. А када се наситише рече ученицима својим: „
Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне.“
13. И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што преостаде иза оних који су јели.
(Зачало 19). 14. А људи видевши знамење које учини Исус говораху: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет."
15. А кад разуме Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам.
16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море,
17. и ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ беше пао мрак, а Исус не беше дошао к њима.
18. А море се подизаше од великога ветра.
19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше.
20. А он им рече: „Ја сам; не бојте се!"
21. И хтедоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху.
22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, виде да онде не беше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше;
23. а друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога места где једоше хлеб када Господ заблагодари.
24. Када, дакле, виде народ да Исуса не беше онде, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса.
25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: „Рави, када си дошао овамо?"
26. Исус им одговори и рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видели, него што сте хлеба јели и наситили се.
(Зачало 20). 27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син Човечији, јер овога потврди Бог Отац.
28. А они му рекоше: „Шта да чинимо да бисмо творили дела Божија?"
29. Одговори Исус и рече им: „Ово је дело Божије да верујете у Онога кога Он посла."
30. А они му рекоше: „Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти верујемо? Шта ти чиниш?
31. Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: 'Хлеб са неба даде им да једу.'"
32. Тада им рече Исус: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хлеб са неба него Отац мој даје вам истинити хлеб са неба;
33. Јер хлеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свету."
34. Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб!
35. А Исус им рече:
(Зачало 21). 35. „Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети.
36. Него вам рекох: и видели сте ме, и не верујете.
37. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истерати напоље.
38. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла.
39. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан."
(Зачало 22). 40. „А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и верује у њега има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.“
41. Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: „Ја сам хлеб који сиђе с неба“,
42. и говораху: „Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: 'С неба сам сишао?'“
43. А Исус им одговори и рече: „
Не гунђајте међу собом.
44.
Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45. У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени.
46. Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца.
47. Заиста, заиста вам кажем: Ко верује у мене има живот вечни.
(Зачало 23). 48. Ја сам хлеб живота.
49. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50. Ово је хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
51. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света.
52. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: „Како може овај дати нама тело своје да једемо?"
53. А Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.
54. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан."
55. Јер тело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.
(Зачало 24). 56. „Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.
57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живети због мене.
58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек."
59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму.
60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: „Ово је тврда беседа. Ко је може слушати?"
61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: „Зар вас ово саблажњава?
62. А шта ако видите Сина Човечијег да одлази горе где је пре био?
63. Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа. Речи које вам ја говорим дух су и живот су.
64. Али има међу вама неких који не верују." Јер знађаше Исус од почетка који су то што не верују, и ко ће га издати.
65. И говораше: „Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мога."
66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим.
67. А Исус рече Дванаесторици: „Да нећете и ви да одете?"
68. Тада му одговори Симон Петар: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи живота вечног.
69. И ми смо поверовали и познали да си ти Христос Син Бога живога."
70. Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво.
71. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он намераваше да га изда, иако беше један од Дванаесторице.
Поглавље: 5 | Поглавље: 7
