Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Јована1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поглавље 5. (Зачало 14). 1. Потом беше празник јудејски, и изађе Исус у Јерусалим.
2. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тремова.
3. У њима лежаше велико мноштво болесника, слепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса.
4. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.
5. А онде беше неки човек који тридесет и осам година беше болестан.
6. Кад виде Исус овога где лежи, и разуме да је већ много година болестан, рече му: „Хоћеш ли здрав да будеш?”
7. Одговори му болесник: „Господе, човека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода: а док ја дођем, други сиђе пре мене.”
8. Рече му Исус: „Устани, узми одар свој и ходи!”
9. И одмах оздрави човек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан беше субота.
10. Тада говораху Јудејци исцељеном: „Субота је, није ти допуштено да носиш одар.”
11. Он им одговори: „Који ме учини здравим он ми рече: „Узми одар свој и ходи.”
12. А они га запиташе: „Ко је тај човек који ти рече: 'Узми одар свој и ходи?'"
13. А излечени не знађаше ко је; јер се Исус беше удаљио због многог народа на ономе месту.
14. Потом га нађе Исус у храму и рече му: „Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди.”
15. Човек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који га учини здравим.
16. И зато гоњаху Јудејци Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.
17. А Исус им одговори:
(Зачало 15). 17. „Отац мој до сада дела, и ја делам."
18. И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу.
19. А Исус одговори и рече им: „Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син;
20. Јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дела од ових да се ви чудите.
21. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава.
22. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину.
23. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао."
(Зачало 16). 24. Заиста, заиста вам кажем: „Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши га оживеће.
26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човечији.
28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда.
30. Ја не могу ништа чинити сам од себе;
(Зачало 17). 30. како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
31. Ако ја сведочим сам за себе, сведочанство моје није истинито.
32. Други је који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене.
33. Ви сте послали к Јовану, и он је посведочио за истину.
34. А ја не примам сведочанство од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35. Он беше светиљка која гораше и светљаше; а ви хтедосте мало времена да се радујете светлости његовој.
36. Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер дела која ми даде Отац да их свршим, ова дела која ја чиним сведоче за мене да ме је Отац послао.
37. И Отац који ме посла он је и посведочио за мене. Нити сте глас његов икада чули, ни лице његово видели.
38. И реч његову немате да обитава у вама; зато што ви не верујете Ономе кога Он посла.
39. Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни; а баш она сведоче о мени;
40. И нећете да дођете к мени да имате живот.
41. Славу од људи не примам,
42. него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43. Ја сам дошао у име Оца свога и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44. Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите?
45. Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате.
46. Јер да веровасте Мојсеју, веровали бисте и мени; јер он писа о мени.
47. А кад његовим Писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима?
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
