Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Јована1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поглавље 4. (Зачало 11). 1. Када, дакле, сазнаде Господ да су фарисеји чули да Исус више ученика задобија и крштава него Јован -
2. Иако сам Исус не крштаваше него ученици његови -
3. Остави Јудеју и отиде опет у Галилеју.
4. А ваљало му је проћи кроз Самарију.
(Зачало 12). 5. Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему.
6. А онде беше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сеђаше тако на извору; беше око шестога часа.
7. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус:
Дај ми да пијем.
8. Јер ученици његови беху отишли у град да купе хране.
9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима.
10. Одговори Исус и рече јој:
Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу.
11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива?
12. Е да ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13. Одговори Исус и рече јој:
Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
14.
А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни.
15. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам.
16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа свога, и дођи овамо.
17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа;
18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.
19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.
20. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба клањати.
21. Рече јој Исус: Жено, веруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму.
22. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца.
23. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају.
24. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.
25. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све.
26. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом.
27. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом?
28. А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима:
29. Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос?
30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему.
31. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи!
32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе?
34. Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дело.
35. Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву.
36. И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радује заједно и који сије и који жање.
37. Јер у томе је истинита реч, да је други који сије, а други који жање.
38. Ја вас послах да жањете где се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли.
39. А из града онога многи од Самарјана повероваше у њега за реч жене која је сведочила: Каза ми све што учиних.
40. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде онде два дана.
41. И много их више верова за реч његову,
42. Те жени говораху: Сад не верујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос.
43. А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју.
44. Јер сам Исус посведочи да пророк у својој постојбини нема части.
45. А када дође у Галилеју, примише га Галилејци, који беху видели све што учини у Јерусалиму о Празнику, јер и они дођоше на Празник.
46. Исус пак дође опет у Кану Галилејску, где претвори воду у вино.
(Зачало 13). 46. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
47. Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
48. Каза му, дакле, Исус: „Ако не видите знаке и чудеса, нећете да поверујете."
49. Рече му царев човек: „Господе, дођи док није умрло дете моје."
50. Рече му Исус: „Иди, син твој је жив." И верова човек речи коју му рече Исус и пође.
51. А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: „Дете је твоје живо."
52. Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: „Јуче у седми час пусти га грозница."
Поглавље: 3 | Поглавље: 5