Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Јована1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поглавље 19. (Зачало 59). 1. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га.
2. А војници оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину,
3. и говораху: „Здраво, царе јудејски!” И удараху га по образима.
4. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: „Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице.”
5. А Исус изиђе напоље носећи трнови венац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: „Ево човека!”
6. Када га, дакле, видеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи:
(Зачало 60). 6. „Распни га, распни!” Пилат им рече: „Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу.”
7. Одговорише му Јудејци: „Ми имамо закон и по закону нашем мора да умре, јер начини себе Сином Божијим.”
8. Када, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.
9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: „Одакле си ти?” А Исус му не даде одговора.
10. Пилат му тад рече: „Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим?”
11. Исус одговори: „Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи грех.”
12. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: „Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.”
13. Пилат, дакле, чувши ову реч, изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу, на месту званом Литостротон, а јеврејски Гавата.
14. А беше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: „Ево цар ваш!”
15. А они повикаше: „Узми, узми, распни га!” Пилат им рече: „Зар цара вашега да разапнем?” Одговорише првосвештеници: „Немамо цара осим ћесара.”
16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.
17. И носећи крст свој изиђе на место звано Лобања, а јеврејски Голгота.
18. Онде га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини.
19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а беше написано: „Исус Назарећанин цар јудејски.”
20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града беше место где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, јелински и римски.
21. А првосвештеници јудејски говораху Пилату: „Не пиши: цар јудејски, него да он рече: „Ја сам цар јудејски.”
22. Пилат одговори: „Што писах, писах.”
23. Војници пак када разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише четири дела, свакоме војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана изједна.
24. Онда рекоше међу собом: „Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти.” Да се испуни Писмо које говори: „Разделише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцку.” Војници, дакле, тако учинише.
(Зачало 61). 25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.
26. А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: „Жено, ето ти сина!”
27. Потом рече ученику: „Ево ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи.
28. После тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: „Жедан сам!”
29. Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим.
30. А кад Исус окуси оцат рече: „Сврши се!” И преклонивши главу, предаде дух.
31. А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину.
32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме с њим:
33. а дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени,
34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.
35. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете.
36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити.”
37. И опет друго Писмо говори: „Погледаће на онога кога прободоше.”
(Зачало 62). 38. А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.
39. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.
40. Тада узеше тело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују.
41. А на ономе месту, где беше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не беше положен.
42. Онде, дакле, због петка јудејскога, пошто беше близу гроб, положише Исуса.
Поглавље: 18 | Поглавље: 20
