Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Јована1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поглавље 18. (Зачало 58). 1. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, где беше врт, у који уђе он и ученици његови.
2. А и Јуда, издајник његов, знађаше то место; јер се Исус често окупљаше онде са ученицима својим.
3. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође онамо са буктињама и светиљкама и оружјем.
4. А Исус знајући све шта има да му се догоди, изађе и рече им: „Кога тражите?"
5. Одговорише му: „Исуса Назарећанина." Исус им рече: „Ја сам." А с њима стајаше и Јуда, издајник његов.
6. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу.
7. Онда их опет запита: „Кога тражите?" А они рекоше: „Исуса Назарећанина."
8. Одговори Исус: „Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду."
9. Да се испуни реч коју рече: „Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао."
10. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо. А слуги беше име Малхо.
11. Тада рече Исус Петру: „Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем?"
12. Онда чета и заповедник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га,
13. И одведоше га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше првосвештеник оне године.
14. А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да један човек умре за народ.
15. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик: а тај ученик беше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориште првосвештеника.
16. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који беше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра.
17. Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти од ученика овога човека?" Он рече: „Нисам."
18. А слуге и момци беху наложили ватру и стајаху те се грејаху, јер беше хладно; а и Петар беше с њима, и стајаше и грејаше се.
19. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову.
20. Исус му одговори: „Ја говорих јавно свету: ја свагда учих у синагоги и у храму. где се увек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих.
21. Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих."
22. А кад он ово рече, један од слугу који стајаху онде удари Исусу шамар и рече: "Зар тако одговараш првосвештенику?"
23. Исус му одговори: „Ако зло рекох, докажи да је зло: ако ли добро, зашто ме бијеш?"
24. Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику.
25. А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: „Да ниси и ти од ученика његових?" А он се одрече и каза: „Нисам."
26. Рече један од слугу првосвештеникових, који бејаше рођак ономе што му Петар одсече ухо: „Не видех ли ја тебе у врту са њим?"
27. Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева.
(Зачало 59). 28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху.
29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: „Какву оптужбу износите против овог човека?"
30. Одговорише му и рекоше: „Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби."
31. А Пилат им рече: „Узмите га ви и по закону вашему судите му." А Јудејци му рекоше: „Ми не смемо никога погубити."
32. Да се испуни реч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умрети.
33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: „Ти ли си цар јудејски?"
34. Одговори му Исус: „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?"
35. Пилат одговори: „Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?"
36. Исус одговори: „Царство моје није од овога света: кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде."
37. Тада му рече Пилат: „Дакле, ти си цар?" Исус одговори: „Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој."
38. Рече му Пилат: „Шта је истина?" И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: „Ја ниједне кривице не налазим на њему.
39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?"
40. Тада сви опет повикаше говорећи: „Не овога, него Вараву!" А Варава беше разбојник.
Поглавље: 17 | Поглавље: 19
