Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Јована1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поглавље 12. (Зачало 41). 1. А Исус на шест дана пре Пасхе дође у Витанију, где беше Лазар који умре, кога он подиже из мртвих.
2. Онде му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар беше један од оних што сеђаху са њим за трпезом.
3. А Марија, узевши литру правога нардова скупоценога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4. Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намераваше издати:
5. „Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?”
6. А ово не рече што му беше стало до сиромаха, него што беше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.
7. А Исус рече: „Остави је! Она је то сачувала за дан мог погреба;
8. јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.”
9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.
10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;
11. Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вероваху у Исуса.
12. Сутрадан многи народ који беше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
13. Узеше гране од палми и изађоше му у сретање и клицаху: „Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!”
14. А Исус нашавши магаре уседе на њега, као што је писано:
15. „Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази седећи на магарету.”
16. Али ово не разумеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сетише да ово беше за њега писано, и да му ово учинише.
17. А сведочаше народ који беше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.
18. Због тога му и изађе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.
(Зачало 42). 19. А фарисеји рекоше међу собом: „Видите како ништа не помаже. Ето, свет оде за њим.“
20. А беху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.
21. Они, дакле, приступише Филипу, који беше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: „Господине, хоћемо да видимо Исуса.“
22. Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.
23. А Исус им одговори говорећи: „
Дошао је час да се прослави Син Човечији.
24.
Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.
25.
Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни.
26.
Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.
27.
Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.
28.
Оче, прослави име своје!“ Тада глас дође с неба: „
И прославих, и опет ћу прославити!“
29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: „Анђео ми је говорио.“
30. Исус одговори и рече: „
Овај глас није био мене ради но вас ради.
31.
Сад је суд овоме свету; сад ће кнез овога света бити избачен напоље.
32.
И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.“
33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умрети.
34. Народ му одговори: „Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавек; и како ти говориш да се Сину Човечијем ваља подигнути? Ко је тај Син Човечији?“
35. А Исус им рече: „
Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.“
(Зачало 43). 36. „
Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.
37. Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вероваху у њега;
38. да се испуни реч Исаије пророка који рече: „Господе, ко верова проповеди нашој? И рука Господња коме се откри?“
39. Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
40. „Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.“
41. Ово рече Исаија када виде славу његову и говораше о њему.
42. Али и од старешина многи вероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;
43. Јер заволеше више славу људску него славу Божију.
44. А Исус повика и рече: „
Ко верује у мене, не верује у мене, него у Онога који ме је послао.
45.
И ко види мене, види Онога који ме је послао.
46.
Ја у свет дођох као светлост, да свако ко верује у мене не остане у тами.
47.
И ко чује моје речи и не верује, ја му не судим; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48. Ко одбацује мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.
49. Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла, он ми даде заповест шта да кажем и шта да говорим.
50. И знам да је заповест његова живот вечни. Што год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац.“
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
