Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Јована1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поглавље 11. (Зачало 39). 1. Бeше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њене.
2. А Марија, чији брат Лазар боловаше, беше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом,
3. Онда сестре послаше к њему говорећи: „Господе, ево болује онај кога ти љубиш.”
4. А када чу Исус, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Бож и прослави кроз њу.”
5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.
6. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на месту где беше.
7. После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.”
8. Рекоше му ученици: „Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?”
9. Исус одговори: „Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види светлост овога света;
10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема светлости у њему.
11. Ово каза, и потом им рече: „Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.”
12. Онда рекоше ученици његови: „Господе, ако је заспао, устаће.”
13. А Исус им беше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна.
14. Тада им Исус рече отворено: „Лазар умре.
15. И мило ми је због вас што нисам био онде, да верујете; него хајдемо њему.”
16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.”
17. Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест стадија.
19. И многи од Јудејаца беху дошли Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сеђаше дома.
21. Онда рече Марта Исусу: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој.
22. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.”
23. Рече јој Исус: „Васкрснуће брат твој.”
24. Марта му рече: „Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан.”
25. Исус јој рече: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће.
26. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Вјерујеш ли ово?”
27. Рече му: „Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који долази у свет.”
28. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: „Учитељ је дошао и зове те.”
29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему.
30. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где га срете Марта.
31. А Јудејци, који беху са њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје.
32. А Марија, чим дође гдје беше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат.
33. Онда Исус, кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди,
34. и рече: „Где сте га метнули?” Рекоше му: „Господе, дођи да видиш.”
35. Исусу ударише сузе.
36. Онда Јудејци говораху: „Гле, како га љубљаше.”
37. А неки од њих рекоше: „Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре?”
38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој.
39. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.”
40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију?
41. Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио!
42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.”
43. И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!”
44. И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: „Раздрешите га и пустите нека иде.”
45. Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видевши шта учини Исус, повероваше у њега.
46. Неки пак од њих отидоше фарисејима и казаше им шта учини Исус.
(Зачало 40). 47. Онда првосвештеници и фарисеји сабраше Синедрион, и говораху: „Шта да радимо? Овај човек чини многа знамења.
48. Ако га оставимо тако, сви ће поверовати у њега, па ће доћи Римљани и узети нам и земљу и народ."
49. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше првосвештеник, рече им: „Ви не знате ништа;
50. нити помишљате да је за нас боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне."
51. А ово не рече сам од себе, него будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умрети за народ;
52. и не само за народ, него и да расејану децу Божију сабере у једно.
53. Од тога, дакле, дана договорише се да га убију.
54. А Исус не хођаше више јавно међу Јудејцима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град звани Јефрем, и онде борављаше са ученицима својим.
55. А беше близу Пасха јудејска, и многи из целе земље отидоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте.
56. Тада тражаху Исуса, и стојећи у храму говораху међу собом: „Шта вам се чини, да неће доћи на Празник?"
57. А првосвештеници и фарисеји беху издали заповест, ако ко дозна где је, нека јави да га ухвате.
Поглавље: 10 | Поглавље: 12
