Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Јована1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поглавље 10. (Зачало 35). 1. Заиста, заиста вам кажем: „
Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту, он је лопов и разбојник.
2. А који улази на врата пастир је овцама.
3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их;
4. и када своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5. А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца.“
6. Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта беше то што им говораше.
7. Тада им рече Исус опет: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама.
8. Сви који год дођоше пре мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше.“
(Зачало 36). 9. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи.
10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу.
11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.
12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце, и бежи; и вук разграби овце и распуди их.
13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.
15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце.
16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
(Зачало 37). 17. „
Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем.
18.
Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповест примих од Оца свога.“
19. Тада опет настаде раздор међу Јудејцима због ових речи.
20. А многи од њих говораху: „У њему је демон, и махнита. Што га слушате?“
21. Други говораху: „Ово нису речи бесомучника. Зар може демон слепима очи отварати?“
22. А беше тада Празник обновљења храма у Јерусалиму, и беше зима.
23. И ходаше Исус у храму по трему Соломонову.
24. И Јудејци га опколише и говораху му: „Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.“
25. Исус им одговори: „Рекох вам па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог, она сведоче о мени,
26. али ви нe верујете; јер нисте од оваца мојих, као што вам рекох.“
(Зачало 38). 27. „
Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду.
28.
И ја им дајем живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
29.
Отац мој који ми их је дао већи је од свију: и нико их не можe отeти из руке Оца мог.
30.
Ја и Отац једно смо.“
31. А Јудејци опет подигоше камење да га каменују.
32. Исус им одговори: Многа добра дела показах вам од Оца свог, за које од тих дела ме каменујете?
33. Одговорише му Јудејци говорећи: „Не каменујемо те за добро дело, него за хулу, што се ти, човек будући, правиш Бог.“
34. Одговори им Исус: „
Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: богови сте?
35.
Кад оне назва боговима, којима реч Божија би дата, а Писмо се не може укинути,
36.
како ви говорите ономе кога Отац посвети и посла на свет: хулиш, зато што рекох: ја сам Син Божији?
37.
Ако не творим дела Оца свог, не верујте ми.
38.
Ако ли творим, иако мени не верујете, делима верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у њему.“
39. Тада опет тражаху да га ухвате; али им се измаче из руку.
40. И отиде опет преко Јордана на место гдје Јован најпре крштаваше; и остаде онде.
41. И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједно знамење, али све што каза Јован за овога истина беше.
42. И многи вероваше у њега онде.
Поглавље: 9 | Поглавље: 11
