Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Јована1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поглавље 1. (Зачало 1). 1. У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.
2. Он беше у почетку у Бога.
3. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.
4. У њему беше живот, и живот беше светлост људима.
5. И светлост светли у тами, и тама је не обузе.
6. Би човек послан од Бога, по имену Јован.
7. Овај дође за сведочанство, да сведочи о светлости, да сви верују кроз њега.
8. Он не беше светлост, него да сведочи о светлости.
9. Беше светлост истинита која обасјава свакога човека који долази на свет.
10. У свету беше, и свет кроз њега постаде, и свет га не позна.
11. Својима дође, и своји га не примише.
12. А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који верују у име његово;
13. који се не родише од крви, ни од жеље телесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.
14. И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.
15. Јован сведочи о њему и виче говорећи: „Ово је онај за кога рекох: који за мном долази испред мене је, јер пре мене беше.”
16. И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.
17. Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.
(Зачало 2). 18. Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави,
19. И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јудејци из Јерусалима свештенике и левите да га запитају: „Ко си ти?"
20. И признаде и не порече; и признаде: „Ја нисам Христос."
21. И упиташе га: „Шта дакле? Јеси ли ти Илија? И рече: „Нисам." „Јеси ли ти пророк?" И одговори: „Не."
22. А они му рекоше: „Ко си? Да одговор дамо онима који нас послаше: Шта кажеш о себи самом?"
23. Рече: „Ја сам глас вапијућег у пустињи: Поравните пут Господњи, као што каза Исаија пророк."
24. А изасланици бејаху од фарисеја.
25. И запиташе га и рекоше му: „Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк?"
26. Одговори им Јован говорећи: „Ја крштавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате.
27. То је Онај што долази за мном, који преда мном би, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој."
28. Ово се догоди у Витанији с оне стране Јордана гдје Јован крштаваше.
(Зачало 3). 29. А сутрадан виде Јован Исуса где долази к њему, и рече: „Гле, јагње Божије које узима на себе грехе света!
30. Ово је онај за кога ја рекох: 'За мном долази човек који преда мном би, јер пре мене беше.'
31. И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом.”
32. И посведочи Јован говорећи: „Видео сам Духа где силази као голуб са неба и остаде на њему.
33. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: 'На кога видиш да силази Дух и остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим.'
34. И ја сам видео и засведочио да је он Син Божији.”
(Зачало 4). 35. Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његових.
36. И угледавши Исуса где иде, рече: „Гле, Јагње Божије!”
37. И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38. А Исус обазревши се и видевши их, где иду за њим, рече им: „Шта тражите?" А они му рекоше: „Рави", што преведено значи: учитељу, „где станујеш?"
39. Рече им: „Дођите и видите!" И отиђоше, и видеше где станује; и остадоше код њега онај дан. А бејаше око десетог часа.
40. А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бејаше Андреј, брат Симона Петра.
41. Он нађе најпре брата својега Симона, и рече му: „Нашли смо Месију", што преведено значи: Христос.
42. И доведе га Исусу. И Исус погледавши на њега рече: „Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар."
(Зачало 5). 43. Сутрадан хтеде Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: „Хајде за мном!”
44. А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
45. Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.”
46. И рече му Натанаило: „Из Назарета може ли бити што добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!”
47. А Исус виде Натанаила где долази к њему и рече за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.”
48. Рече му Натанаило: „Откуда ме познајеш?” Одговори Исус и рече му: „Пре него те позва Филип, видех те кад беше под смоквом.”
49. Одговори Натанаило и рече му: „Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев.”
50. Одговори Исус и рече му: „Зато што ти казах да те видех под смоквом, верујеш? Видећеш више од овога.”
51. И рече му: „Заиста, заиста вам кажем: 'Од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијега.'”
Поглавље: 2