Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 9. (Зачало 40). 1. Сазвавши пак Дванаесторицу ученика својих, даде им силу и власт над свим демонима, и да лече од болести.
2. И посла их да проповедају Царство Божије, и да исцељују болесне.
3. И рече им: „Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба ни новца, нити по две хаљине да имате.
4. И у коју кућу уђете, онде остајте и оданде полазите.
5. И који год вас не приме, излазећи из града онога, отресите и прах са ногу својих, за сведочанство против њих.”
6. А они излазећи пролажаху по селима проповедајући јеванђеље и лечећи свуда.
(Зачало 41). 7. А Ирод четверовласник чу шта он чини, и беше у недоумици. Јер неки говораху да је Јован устао из мртвих;
8. а једни да се Илија појавио; други опет, да је васкрсао неки од старих пророка.
9. И рече Ирод: „Јована ја посекох; али ко је тај о коме слушам тако нешто?” И настојаше да га види.
10. И вративши се апостоли испричаше му шта су учинили. И узевши их отиде насамо у место пусто код града званог Витсаида.
11. А кад народ сазнаде, пође за њим, и он их прими и говораше им о Царству Божијем и исцели оне који требаху излечења.
12. А дан стаде нагињати.
(Зачало 42). 12. Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и кек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту.
13. А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и две рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ.
14. Јер бијаше људи, око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет.
15. И учинише тако, и посадише их све.
16. А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.
17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица.
(Зачало 43). 18. И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим беху ученици, и запита их говорећи: „Шта говори народ ко сам ја?”
19. А они одговарајући рекоше: „Једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија; други опет да је неки од древних пророка васкрсао.”
20. А он им рече: „А ви шта кажете ко сам ја?” А Петар одговарајући рече: „Христос Божији.”
21. А он им запрети и заповеди да то никоме не казују,
22. рекавши да Сину Човечијем треба много пострадати, и да ће га старешине и првосвештеници и књижевници одбацити, и да ће бити убијен, и трећега дана да ће устати.
(Зачало 44). 23. А свима говораше: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.
24. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.
25. Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а себе упропасти или себи науди?
26. Јер ко се постиди мене и мојих речи њега ће се Син Човечији постидети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
27. А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега.”
(Зачало 45). 28. А око осам дана после ових речи, узе он Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.
29. И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одело његово бело и блистајуће.
30. И гле, два човека говораху с њим, а то беху Мојсеј и Илија,
31. који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму.
32. А Петар и они с њим беху савладани сном; али пробудивши се видеше славу његову и два човека што стајаху с њим.
33. И кад се одвајаху они од њега, рече Петар Исусу: „Учитељу, добро нам је овде бити; да саградимо три сенице: једну теби, и једну Мојсеју, и једну Илији”, - не знајући шта говори.
34. А док он то говораше настаде облак и заклони их, и уплашише се када зађоше у облак.
35. И чу се из облака глас који говораше: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.”
36. И када се чу глас, нађе се Исус сам. И они заћуташе и ником не објавише у оне дане ништа од онога што су видели.
(Зачало 46). 37. А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа.
38. И гле, човек из народа повика говорећи: „Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац;
39. и ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи.
40. И молих ученике твоје да га истерају, па не могоше.”
41. А Исус одговарајући рече: „О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи амо сина свога.”
42. А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запрети духу нечистоме, и исцели дечака, и предаде га оцу његовом.
43. И сви се веома дивљаху величанству Божијем.
(Зачало 47). 43. А када се сви чуђаху свему што учини Исус рече ученицима својим:
44. ставите ви у уши своје ове речи: „Син Човјечији биће предан у руке људи.”
45. А они не разумеваху ову реч; јер беше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову реч.
46. А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи.
47. А Исус знајући помисао срца њихова, узе дете и постави га крај себе,
48. И рече им: „Који прими ово дете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики.”
(Зачало 48). 49. А Јован одговарајући рече: „Наставниче, видесмо једнога где именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.”
50. И рече му Исус: „Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.”
51. И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто одлучи да иде у Јерусалим.
52. И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега.
53. И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим.
54. А кад видеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: „Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истреби, као и Илија што учини?”
55. А он окренувши се запрети им и рече: „Не знате каквога сте ви духа.
56. Јер Син Човечији не дође да погуби душе људске него да спасе. ” И отидоше у друго село.
(Зачало 49). 57. А кад они иђаху путем, рече му неко: „Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш.”
58. А Исус му рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син Човјечији нема где главу склонити.”
59. А другоме рече: „Хајде за мном!” А он рече: „Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свог.”
60. А Исус му рече: „Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.”
61. А и други рече: „Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим.”
62. А Исус му рече: „Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије.”
Поглавље: 8 | Поглавље: 10
