Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 8. (Зачало 34). 1. И би после тога, и он прохођаше по градовима и по селима проповедајући и благовестећи Царство Божије, и Дванаесторица с њим,
2. и неке жене које беху излечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалина, из које је изишло седам демона,
3. и Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које му служаху својим имањем.
4. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху њему, каза у причи:
(Зачало 35). 5. Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.
6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
7. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га.
8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: „Ко има уши да чује, нека чује!”
9. А ученици његови питаху га говорећи: „Шта значи ова прича?”
10. А он рече: „Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.
11. А ова прича значи: Семе је реч Божија.
12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима реч из срца њиховога, да не верују и да се не спасу.
13. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају реч; и ови корена немају те за неко време верују, а у време искушења отпадну.
14. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.
15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши реч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу.” Ово говорећи повика: „Ко има уши да чује, нека чује!”
(Зачало 36). 16. А нико не поклапа судом светиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свећњак да они који улазе виде светлост.
17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи.
18. Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.
19. Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим.
20. И јавише му говорећи: „Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.”
21. А он одговарајући рече им: „Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.”
(Зачало 37). 22. И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: „Пређимо на ону страну језера.” И пођоше.
23. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и беху у опасности.
24. И приступивши пробудише га говорећи: „Учитељу, учитељу, изгибосмо!” А он устаде, и запрети ветру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина.
25. А њима рече: „Где је вера ваша?” А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: „Ко је овај да и ветровима и води заповеда, и слушају га?”
(Зачало 38). 26. И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји.
27. А кад он изађе на земљу, срете га неки човек из града у коме бејаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28. А кад виде Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!”
29. Јер он заповеди духу нечистоме да изађе из човека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тераше га демон по пустињама.
30. А Исус га запита говорећи: „Како ти је име?” А он рече: „Легион”; јер многи демони бејаху ушли у њега.
31. И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан.
32. А онде пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33. А пошто изађоше демони из човека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.
34. А кад видеше свињари шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима.
35. И изађоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човека из кога бејаху изишли демони где седи одевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.
36. А они што бејаху видели, обавестише их како се спасе бесомучни.
37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бејаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.
38. А човек из кога изађоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39. „Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог.” И отиде проповедајући по свему граду шта му учини Исус.
(Зачало 39). 40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.
41. И гле, дође човек по имену Јаир, и он беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.
42. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.
43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити;
44. и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
45. И рече Исус: „Ко је то што ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бејаху с њим: „Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: \'Ко је то што ме се дотаче?\'”
46. А Исус рече: „Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене.”
47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
48. А он јој рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.”
49. Док он још говораше дође неко од старешине синагоге и рече му: „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.”
50. А када чу Исус, одговори му говорећи: „Не бој се, само веруј, и биће спасена.”
51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери.
52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: „Не плачите, није умрла него спава.”
53. И подсмеваху му се знајући да је умрла.
54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: „Девојко, устани.”
55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе. 56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.
Поглавље: 7 | Поглавље: 9
