Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 7. (Зачало 29). 1. А када заврши све речи своје пред народом, уђе у Капернаум.
2. У капетана пак једнога беше слуга болестан на умору који му беше мио.
3. А кад чу за Исуса, посла му старешине јудејске молећи га да дође и спасе му слугу.
4. А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: „Достојан је да му то учиниш,
5. Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.”
6. А Исус иђаше с њима. И кад већ беше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље говорећи му: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш;
7. Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
8. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: 'Иди", и иде; и другоме: 'Дођи', и дође; и слуги својему: 'Учини то', и учини.”
9. А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: „Кажем вам: ни у Израиљу толику веру не нађох.”
10. И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.
(Зачало 30). 11. И догоди се потом да он иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.
12. А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица; и многи народ из града иђаше са њом.
13. И видевши је Господ сажали се на њу и рече јој: „Не плачи!”
14. И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: „Момче, теби говорим, устани!”
15. И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16. А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: „Велики пророк подиже се међу нама и Бог походи народ свој.”
(Зачало 31). 17. И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.
18. И јавише Јовану ученици његови за све ово.
19. И позва Јован двојицу од ученика својих и посла их Исусу, говорећи: „Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?"
20. Дошавши пак ти људи к њему рекоше: „Јован Крститељ посла нас теби говорећи: 'Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?'”
21. А у тај час он исцели многе од болести, и од рана и од злих духова, и многима слепим дарова вид.
22. И одговарајући Исус рече им: „Идите и кажите Јовану што видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда јеванђеље;
23. И блажен је онај који се не саблазни о мене.”
24. А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: „Шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља ветар?
25. Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26. Но шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем и више од пророка.
27. Ово је онај за кога је писано: „Ево, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим који ће приправити пут твој пред тобом.”
28. Јер вам кажем: „Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; а најмањи у Царству Божијем већи је од њега.”
29. И сав народ који слушаше и цариници оправдаше Бога, крстивши се крштењем Јовановим;
30. а фарисеји и законици одбацише вољу Божију о њима, не крстивши се од њега.
(Зачало 32). 31. А Господ рече: „С киме ћу, дакле, упоредити људе овога рода, и коме су слични?
32. Слични су деци што седе на тргу и довикују једни другима говорећи: \'Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не плакасте.\'
33. Јер је дошао Јован Крститељ који хеба не једе нити вина пије, а ви говорите: \'Демон је у њему\'.
34. Дошао је Син Човечији који и једе и пије, а ви кажете: \'Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима\'.
35. И би оправдана премудрост од све деце њене.”
(Зачало 33). 36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу.
37. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.
38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом.
39. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грешница.”
40. И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.”
41. А Исус рече: „Двојица беху дужни једноме повериоцу, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?”
43. А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А он му рече: „Право си судио.”
44. И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.
45. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге.
46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге.
47. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.”
48. А њој рече: „Опраштају ти се греси.”
49. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с њим за трпезом: „Ко је овај што и грехе опрашта?”
50. А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди у миру.”
Поглавље: 6 | Поглавље: 8
