Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 5. (Зачало 17). 1. А догоди се када се народ слеже к њему да слуша реч Божију и он стајаше крај Генисаретског језера,
2. и виде две лађе где стоје украј језера, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже.
3. И уђе у једну лађу, која беше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале; и седе и учаше народ из лађе.
4. А кад преста говорити, рече Симону: „Хајде на дубину и баците мреже своје за лов.”
5. И одговарајући Симон рече му: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју реч бацићу мрежу.”
6. И учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цепати.
7. И дадоше знак друштву које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се оне потапаху.
8. А кад виде Симон Петар, припаде коленима Исусовим говорећи: „Изађи од мене, Господе, јер сам човек грешан.
9. Јер запрепашћење обузе њега и све који беху с њим због лова рибе што ухватише,
10. а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: „Не бој се, од сада ћеш људе ловити.”
11. И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.
(Зачало 18). 12. И када беше Исус у једноме граду, и гле, човек сав у губи, па видевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: „Господе, ако хоћеш можеш ме очистити.”
13. И пруживши руку дохвати га се, и рече: „Хоћу, очисти се!” И одмах губа отиде с њега.
14. И он му заповеди да ником не казује: „Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је наредио Мојсеј за сведочанство њима.”
15. Али се глас о њему још већма ширио, и мноштво народа стецаше се да га слушају и да их он исцељује од њихових болести.
16. А он се удаљаваше у пустињу и мољаше се Богу.
(Зачало 19). 17. И догоди се једнога дана кад он учаше, сеђаху онде фарисеји и законици који бејаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и би сила Господња да их исцељује;
18. И гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет, и тражаху како да га унесу и положе пред њега.
19. И не нашавши куда би га унели од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га са одром на средину пред Исуса.
20. И видевши веру њихову рече му: „Човече, опраштају ти се греси твоји."
21. И почеше помишљати у себи књижевници и фарисеји говорећи: „Ко је овај што говори хуле? Ко може опраштати грехе осим једини Бог?”
22. А разумјевши Исус помисли њихове, одговарајући рече им: „Шта помишљате у срцима својим?
23. Шта је лакше, рећи: ‘Опраштају ти се греси твоји‘, или рећи: ‘Устани и ходи?‘
24. Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе”, - рече узетоме: „Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме.”
25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме славећи Бога.
26. И сви се задивише, и слављаху Бога, и испунивши се страха говораху: „Чуда се нагледасмо данас!”
(Зачало 20). 27. И потом изађе, и виде цариника по имену Левије где седи на царини, и рече му: „Хајде за мном.”
28. И оставивши све, устаде и пође за њим.
29. И приреди му Левије код куће своје велику гозбу; и беше мноштво цариника и других који сеђаху са њим за трпезом.
30. И гунђаху књижевници њихови и фарисеји говорећи ученицима његовим: „Зашто са цариницима и грешницима једете и пијете?”
31. И одговарајући Исус рече им: „Не требају здрави лекара него болесни.
32. Нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покајање.”
(Зачало 21). 33. А они му рекоше: „Зашто ученици Јованови посте често и молитве чине, а тако и фарисејски; док твоји једу и пију?”
34. А он им рече: „Зар можете натерати сватове да посте док је женик с њима?
35. Него ће доћи дани кад ће се отети женик од њих, и онда ће постити у оне дане.”
36. Каза им пак и причу: „Нико не меће закрпу од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не одговара закрпа од нове.
37. И нико не сипа вино ново у мехове старе, иначе вино ново раздере мехове, и оно се пролије, и мехови пропадну.
38. Него вино ново у мехове нове треба сипати, и обоје ће се сачувати.
39. И нико ко је пио старо неће одмах новога: јер вели: старо је боље.”
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
