Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 4. (Зачало 12). 1. Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу.
2. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладне.
3. И рече му ђаво: „
Ако си Син Божији, реци овоме камену да постане хлеб.“
4. И одговори му Исус говорећи: „
Писано је: Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи Божијој.“
5. И изведе га ђаво на гору високу и показа му сва царства овога света за трен ока.
6. И рече му ђаво: „
Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме хоћу дајем је.
7.
Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће сва твоја.“
8. И одговарајући Исус рече му: „
Иди од мене, Сатано, јер је писано: ’Господу Богу свом клањај се, и њему јединоме служи’.“
9. И одведе га у Јерусалим и постави га на крило храма, и рече му: „
Ако си Син Божији, скочи одавде доле.
10.
Јер је писано да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,
11.
и узеће те на руке да се не спотакнеш о камен ногом својом.
12. И одговарајући Исус рече му: „
Казано је: Не кушај Господа Бога свог.“
13. И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко време.
14. И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и отиде глас о њему по свој околини.
15. И он учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.
(Зачало 13). 16. И дође у Назарет где беше одгајен, и уђе по обичају свом у дан суботњи у синагогу, и устаде да чита.
17. И дадоше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:
18. „Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовестим сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене;
19. и да проповедам пријатну годину Господњу.”
20. И затворивши књигу, врати је служитељу па седе; и очи свих у синагоги беху упрте у њега.
21. А поче им говорити: „Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим.”
22. И сви му сведочаху,
(Зачало 14). 22. и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: „Није ли ово син Јосифов?”
23. И рече им: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: „Лекару, излечи се сам”; што чусмо да је било у Капернауму учини и овде у постојбини својој.”
24. Рече пак: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој."
25. А ваистину вам кажем: „Многе удовице бијаху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи;
26. и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску жени удовици.
27. И многи беху губави у Израиљу у време пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин.”
28. И сви се у синагоги испунише гнева кад чуше ово.
29. И уставши истераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе где беше њихов град сазидан, да би га бацили одозго.
30. Али он прође између њих и отиде.
(Зачало 15). 31. И сиђе у Капернаум, град галилејски, и учаше их суботом.
32. И чуђаху се науци његовој врло; јер реч његова беше силна.
33. И у синагоги беше човек са духом нечистог демона, и повика из свег гласа
34. говорећи: „Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си: Светац Божији.”
35. И запрети му Исус говорећи: „Умукни, и изађи из њега! И оборивши га демон на средину, изађе из њега нимало му не наудивши.
36. И запрепашћење захвати све и разговараху међу собом говорећи: „Каква је то реч да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?”
(Зачало 16). 37. И отиде глас о њему по свима околним мјестима.
38. Подигавши се пак из синагоге, дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише га за њу.
39. И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
40. А када захођаше сунце, сви који имађаху болеснике од различних болести довођаху их њему; а он на свакога од њих полагаше руке, и исцељиваше их.
41. А и демони излажаху из многих вичући и говорећи: „Ти си Христос Син Божији.” И претећи им не допушташе да говоре да знају да је он Христос.
42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.
43. А он им рече: „И другим градовима треба ми благовестити о Царству Божијем; јер сам на то послан.”
44. И проповедаше по синагогама галилејским.
Поглавље: 3 | Поглавље: 5
