Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 23. (Зачало 110). 1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.
2. И почеше га тужити говорећи: "Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар."
3. А Пилат га запита говорећи: "Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: "Ти кажеш."
4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: "Не налазим никакве кривице на овом човеку."
5. А они упорно наваљиваху говорећи: "Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде."
6. А Пилат чувши за Галилеју запита: "Зар је овај човек Галилејац?"
7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана.
8. А Ирод видевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желео да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видети од њега неки знак.
9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори.
10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху.
11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му белу хаљину и посла га натраг Пилату.
12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре бијаху у завади.
13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старешине и народ,
14. Рече им: "Доведосте ми овог човека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете;
15. а ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт.
16. Да га, дакле, казним и пустим."
17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога.
18. А они сви заједно повикаше говорећи: "Узми овога, а пусти нам Вараву!"
19. Овај беше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство.
20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса.
21. А они викаху говорећи: "Распни га, распни!"
22. А он им по трећи пут рече: "Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим."
23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка.
24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову.
25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу.
26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом.
27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.
28. А Исус обазревши се на њих рече: "Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: 'Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.'
30. Тада ће почети говорити горама: 'Падните на нас; и бреговима: Покријте нас!
31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?'"
(Зачало 111). 32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе.
33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве.
34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку.
35. И народ стајаше гледајући. А и старешине ругаху му се с њима говорећи: „Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији."
36. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат.
37. И говораху: „Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!"
38. А беаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: „Ово је цар јудејски."
39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!"
40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако?
41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини."
42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме."
43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају."
44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога.
45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола.
46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну.
47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник."
48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса.
49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
50. И гле, човек по имену Јосиф, који беше саветник и човек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског,
51. који не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело, а и сам чекаше Царство Божије,
52. приступивши Пилату заиска тело Исусово.
53. И скиде га и обави платном, и положи га у гроб усечен у камену, у који не беше никад нико положен.
54. И дан беше петак, и субота освиташе.
55. А иђаху у пратњи и жене, које беху дошле са Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како би положено тело његово,
56. па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.
Поглавље: 22 | Поглавље: 24
