Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 2. (Зачало 5). 1. А у дане оне изађе заповест од ћесара Августа да се попише сва васељена.
2. Ово је био први попис за време Киринијеве управе Сиријом.
3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град.
4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидова,
5. да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која беше трудна.
6. И кад онде беху, испунише се дани да она роди.
7. И роди сина свога Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не беше места у гостионици.
8. И беху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада свога.
9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим.
10. И рече им анђео: „Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.
11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.
12. И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено где лежи у јаслама.”
13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи:
14. „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.”
15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: „Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.”
16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
17. А кад видеше, објавише све што им је казано за то дете.
18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19. А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу своме.
(Зачало 6). 20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше као што им би казано.
21. И када се наврши осам дана да обрежу дете, наденуше му име Исус, дато од анђела пре него што он би зачет у утроби.
22. А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву,
(Зачало 7). 22. Донеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа -
23. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу -
24. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: две грлице или два голубића.
(Зачало 8). 25. И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети беше на њему.
26. И њему беше Дух Свети открио да неће видети смрти док не види Христа Господњега.
27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону,
28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече:
29. „Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој;
30. јер видеше очи моје Спасење твоје,
31. које си уготовио пред лицем свих народа.
32. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља.”
33. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.
34. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити.
35. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.”
36. И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живела са мужем од девојаштва свога.
37. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.
38. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму.
39. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
40. А дете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија беше на њему.
41. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.
42. И кад му би дванаест година, уђоше они у Јерусалим по обичају празника.
43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;
44. него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима.
45. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже.
46. И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их.
47. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима.
48. И видевши га запрепастише се, и мати његова рече му: „Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом.”
49. И рече им: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?”
50. И они не разумеше реч коју им рече.
51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати његова чуваше све речи ове у срцу своме.
52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
