Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 19. (Зачало 94). 1. И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега.
2. И гле, човек звани именом Закхеј, и он беше старешина цариника, и беше богат.
3. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер беше малога раста.
4. И он потрчавши напред, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође.
5. А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: „Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме.”
6. И сиђе брзо; и прими га радујући се.
7. И сви који видеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грешнога човека.
8. А Закхеј стаде и рече Господу: „Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко.”
9. А Исус му рече: „Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов.
10. Јер Син Човечији дође да потражи и спасе изгубљено.”
11. А кад они то слушаху, настави казивати причу; јер он беше близу Јерусалима, и они мишљаху да ће се одмах појавити Царство Божије.
12. Рече дакле:
(Зачало 95). 12. „Човек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати.
13. Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: 'Тргујте док се не вратим.'
14. А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: 'Нећемо да он царује над нама.'
15. И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио.
16. И дође први говорећи: 'Господару, кеса твоја донесе десет кеса.'
17. И рече му: 'Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био веран, ево ти власт над десет градова.'
18. И дође други говорећи: 'Господару, кеса твоја донесе пет кеса.'
19. А он рече и њему: 'И ти буди над пет градова.'
20. И трећи дође говорећи: 'Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу;
21. јер сам се бојао тебе, зато што си човек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сејао, и сабираш где ниси вијао.'
22. А он му рече: ‘По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човек строг. који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сејао, и сабирам гдје нисам вијао.
23. Па зашто ниси дао сребро моје у мењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком?'
24. И рече присутнима: 'Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.'
25. И рекоше му: 'Господару, он има десет кеса.'
26. Кажем вам пак: 'Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има.
27. А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем над њима, доведите амо, и исеците их преда мном.'”
28. И рекавши ово Исус пође напред идући навише у Јерусалим.
(Зачало 96). 29. А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих,
30. рекавши: „Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
31. И ако вас ко упита: ‘Зашто дрешите?‘ овако му кажите: ‘Оно треба Господу.‘”
32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
33. А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: „Што дрешите магаре?”
34. А они рекоше: „Оно треба Господу.”
35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу.
(Зачало 97). 37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видеше,
38. говорећи: „Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!”
39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: „Учитељу, забрани ученицима својим.”
40. И одговарајући рече им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.”
41. И када се приближи, видевши град заплака над њим,
42. говорећи: „Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих.
43. Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна;
44. и срушиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.”
(Зачало 98). 45. И ушавши у храм, стаде изгонити оне што продаваху у њему и куповаху,
46. говорећи им: „Написано је: 'Дом мој, дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.'”
47. И учаше сваки дан у храму. А првосвештеници и књижевници и народни прваци гледаху да Га погубе.
48. И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ беше прионуо уз њега слушајући га.
Поглавље: 18 | Поглавље: 20
