Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 18. (Зачало 87). 1. Каза им пак и причу како треба свагда да се моле, и да не клону,
2. Говорећи:
(Зачало 88). 2. У некоме граду бијаше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3. А у ономе граду бијаше једна удовица, и она долажаше к њему говорећи: Одбрани ме од супарника мојега.
4. И не хтједе задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не стидим,
5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не додијава.
6. И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!
7. А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклевати?
8. Кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?
9. А и некима који бијаху увјерени за себе да су праведни, а остале ниподаштаваху, каза причу ову:
(Зачало 89). 10. Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.
11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: „Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.”
13. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: „Боже, милостив буди мени грешноме!”
14. Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
(Зачало 90). 15. А доношаху му и дечицу да их се дотакне; а кад видеше ученици, забранише им.
16. А Исус дозвавши их рече: „Пустите децу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.”
17. Заиста вам кажем: „Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега.”
(Зачало 91). 18. И запита га неки кнез говорећи: „Учитељу благи, шта да учиним па да наследим живот вечни?”
19. А Исус му рече: „Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
20. Заповести знаш: 'Не чини прељубу; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца свог и матер своју.'”
21. А он рече: „Све сам ово сачувао од младости своје.”
22. А када то чу Исус, рече му: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.”
23. А кад он то чу, постаде жалостан; јер беше веома богат.
24. А кад га Исус виде да постаде жалостан, рече: „Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије!
25. Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.”
26. А они који чуше рекоше: „Па ко се може спасти?”
27. А он рече: „Што је људима немогуће Богу је могуће.”
28. Петар пак рече: „Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.”
29. А он им рече: „Заиста вам кажем: 'Нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу ради Царства Божијега,
30. који неће примити многоструко у ово време и у долазећем веку живот вечни.'”
(Зачало 92). 31. Узе пак Дванаесторицу и рече им: „Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човечијега.
32. Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га.
33. И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће.”
34. А они ништа од тога не схватише и ова реч беше сакривена од њих, и не разумеше шта им се говори.
(Зачало 93). 35. А када се приближаваше Јерихону, слепац неки сеђаше крај пута просећи.
36. Па када чу како народ пролази, распитиваше: „Шта је то?”
37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38. И повика говорећи: „Исусе, сине Давидов, помилуј ме!”
39. А они што иђаху напред кораху га да ућути, а он још јаче викаше: „Сине Давидов, помилуј ме!”
40. А Исус стаде и заповеди да му га доведу; а кад му се приближи, запита га
41. говорећи: „Шта хоћеш да ти учиним?” А он рече: „Господе, да прогледам.”
42. А Исус му рече: „Прогледај! Вера твоја спасла те је.”
43. И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који виде даде хвалу Богу.
Поглавље: 17 | Поглавље: 19
