Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 13. (Зачало 70). 1. У то пак време дођоше неки и казаше му за Галилејце чију крв Пилат помеша са жртвама њиховим.
2. И одговарајући Исус рече им: „Мислите ли да су ти Галилејци били грешнији од свију Галилејаца, кад су тако пострадали?
3. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму?
5. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.”
6. Каза пак ову причу: „Неко имађаше смокву посађену у своме винограду и дође да тражи рода на њој и не нађе.
7. Онда рече виноградару: 'Ево три године како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посеци је! Зашто и земљу да слаби?'
8. А он одговарајући рече му: 'Господару, остави је и ове године док окопам око ње и метнем ђубриво.
9. Па ће можда родити; ако ли не, посећи ћеш је доцније'.”
(Зачало 71). 10. А учаше у једној синагоги суботом.
11. И гле, беше онде жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се никако усправити.
12. А кад је виде Исус, призва је и рече јој: „Жено, ослобођена си од немоћи своје.”
13. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога.
14. А старешина синагоге, негодујући што је Исус исцели у суботу, одговоривши рече народу: „Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лечите, а не у дан суботни.”
15. А Господ му одговори и рече: „Лицемере, сваки од вас не одрешује ли у суботу свог вола или магарца од јасала и води да напоји?
16. А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одрешити од ове свезе у дан суботни?”
17. И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дела што их он чињаше.
(Зачало 72). 18. А он говораше: „Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити?
19. Слично је зрну горушичном, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим.”
20. Опет рече: „Са чиме ћу упоредити Царство Божије?
21. Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све."
22. И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим.
23. Рече му пак неко: „Господе, Је ли мало оних који се спасавају?” А он им рече:
24. „Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.
25. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: 'Господе, Господе, отвори нам!' И одговарајући рећи ће вам: 'Не познајем вас откуда сте.'
26. Тада ћете почети да говорите: 'Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си.'
27. А он ће рећи: 'Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду!'
28. Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истеране.
29. И доћи ће од истока и запада и од севера и југа и сешће за трпезу у Царству Божијем.
30. И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
(Зачало 73). 31. У тај дан приступише неки фарисеји говорећи му: „Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.”
32. И рече им: „Идите и кажите тој лисици: 'Ево изгоним демоне и вршим исцељења данас и сутра, а трећи дан завршићу'.”
33. Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтедосте!
35. Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видети док не дође да речете: „Благословен који долази у име Господње!”
Поглавље: 12 | Поглавље: 14
