Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Луке1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Поглавље 10. (Зачало 50). 1. А потом изабра Господ и друге, седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и место куда намераваше сам ићи.
2. И рече им: „Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју.
3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу.
5. У коју год кућу уђете најпре кажите: „Мир дому овоме!"
6. И ако буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама.
7. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу.
8. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе,
9. И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: „Приближило вам се Царство Божије.”
10. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците:
11. „И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије!”
12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе.
13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, седећи у кострети и пепелу, покајали.
14. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама.
15. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.
(Зачало 51). 16. „Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао.”
17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: „Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.”
18. А он им рече: „Видех сатану где паде са неба као муња.
19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити.
20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима.”
21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.”
(Зачало 52). 22. И окренувши се ученицима рече: „Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син хоће коме открити.”
23. И окренувши се ученицима насамо рече: „Благо очима које виде што ви видите.
24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети што ви видите, и не видеше; и чути што ви чујете, и не чуше.”
(Зачало 53). 25. И гле, законик неки устаде и кушајући га рече: „Учитељу, шта ми треба чинити да наследим живот вечни?”
26. А он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”
27. А он одговарајући рече: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.”
28. А он му рече: „Право си одговорио; то чини и живећеш.”
29. А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: „А ко је ближњи мој?”
30. А Исус одговарајући рече: „Човек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видевши га, прође.
32. А тако и левит, кад је био на оном месту, приступивши, погледа га и прође.
33. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се;
34. и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.
35. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: 'Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим'.”
36. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што беше запао међу разбојнике?
37. А он рече: „Онај који му милост учини.” А Исус му рече: „Иди, па и ти чини тако.”
(Зачало 54). 38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју.
39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову.
40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.”
41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много,
42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.”
Поглавље: 9 | Поглавље: 11
