Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 9. (Зачало 37). 1. И рече им: „Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.”
(Зачало 38). 2. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима.
3. И хаљине његове постадоше сјајне, врло беле као снег, какве не може бјелиља убјелити на земљи.
4. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом.
5. И Петар одговарајући рече Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да начинимо три сјенице: Теби једну и Мојсеју једну и Илији једну.
6. Јер не знадијаше шта да каже; јер бијаху уплашени.
7. И појави се облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте.
8. И одједном обазревши се никога више не видјеше осим самога Исуса поред себе.
9. А када силажаху са горе, забрани им да никоме не казују шта су видјели, све док Син Човјечији не васкрсне из мртвих.
(Зачало 39). 10. И ову реч задржаше у себи, питајући један другог: „Шта то значи васкрснути из мртвих?”
11. И упиташе га: „Зашто говоре књижевници да најпре Илија треба да дође?”
12. А он одговарајући рече им: „Када Илија прво дође, све ће уредити; и како је написано за Сина Човечијега да треба много да пострада и да унижен буде?”
13. Али вам кажем да је и Илија дошао, и учинише с њим шта хтедоше, као што је писано за њега.
14. И дошавши ученицима својим, виде народ многи око њих и књижевнике где расправљају с њима.
15. И одмах видевши га, сав народ задиви се и притрчавши, поздрављаху га.
16. И упита књижевнике: „Шта то расправљате с њима?”
(Зачало 40). 17. И одговарајући један из народа рече: „Учитељу, доведох теби сина свог у коме је дух неми.
18. И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше.”
19. А он одговарајући рече: „О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.”
20. И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21. И упита оца његова: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Из детињства.
22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.\\\"
23. А Исус му рече: „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.”
24. И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: „Верујем, Господе, помози мом неверју!\"
25. А Исус видевши да се стече народ, запрети духу нечистом говорећи му: „Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега!\\\"
26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: „Умре.\\\"
27. А Исус, узевши га за руку, подиже га и устаде.
28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: „Зашто га ми не могосмо истерати?\\\"
29. И рече им: „Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.\\\"
30. И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна,
31. јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.
32. И они не разумеваху речи, а бојаху се да га запитају.
(Зачало 41). 33. И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: „Шта се препирасте путем међу собом?”
34. А они ћутаху; јер се путем препираху међу собом ко је највећи.
35. И пошто седе дозва Дванаесторицу и рече им: „Који хоће да буде први нека буде последњи од свију и свима слуга.”
36. И узевши дете, метну га међу њих и загрливши га рече им:
37. „Ко једно од овакве деце прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Онога који је мене послао.”
38. Одговори му Јован говорећи: „Учитељу, видесмо једнога који не иде за нама; а твојим именом изгони демоне; и забранисмо му, јер не иде за нама.”
39. А Исус рече: „Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио и могао одмах зло говорити о мени.
40. Јер ко није против вас с вама је.
41. Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће изгубити плату своју.”
(Зачало 42). 42. А који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да му се обеси камен воденични о врат и да се баци у море.
43. И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке отићи у пакао, у огањ неугасиви,
44. где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45. И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хрому, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви,
46. где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47. И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени,
48. где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом.
Поглавље: 8 | Поглавље: 10
