Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Марка1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Поглавље 8. (Зачало 32). 1. У те дане опет, кад беше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им:
2. „Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.
3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека.”
4. И одговорише му ученици његови: „Откуд их може неко нахранити хлебом овде у пустињи?”
5. И запита их: „Колико имате хлебова?” А они рекоше: „Седам.”
6. И заповеди народу да поседају по земљи. И узевши оних седам хлебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу.
7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе.
8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9. А оних што су јели беше око четири хиљаде; и отпусти их.
10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у пределе далманутске.
(Зачало 33). 11. И изиђоше фарисеји и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.
12. И уздахнувши духом својим рече: „Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: 'Неће се дати знак роду овоме.'”
13. И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну.
14. И заборавише ученици његови узети хлебове. И немаху са собом у лађи до један хлеб.
15. И опомињаше их говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.”
16. И размишљаху, један другоме говорећи: „То је што хлеба немамо.”
17. И разумевши Исус рече им: „Зашто мислите да је то што хлеба немате? Зар још не схватате нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли,
19. кад оних пет хлебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте?” Рекоше му: „Дванаест.”
20. „А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте?” А они рекоше: „Седам.”
21. И рече им: „Како не разумете?”
(Зачало 34). 22. И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слепа, и мољаху га да га се дотакне.
23. И узевши за руку слепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што.
24. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће.
25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцели се, и виде све јасно.
26. И посла га дому његовом, говорећи: „Нити улази у село, нити казуј коме у селу.”
(Зачало 35). 27. И изађе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: „Шта говоре људи, ко сам ја?”
28. А они одговорише: „Јован Крститељ”; а други: „Илија"; а други: „Неки од пророка."
29. А он им рече: „А ви шта велите ко сам ја?" А Петар одговарајући рече му: „Ти си Христос."
(Зачало 36). 30. И забрани им да ником не говоре о њему.
31. И поче их учити да Син Човечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће после три дана васкрснути.
32. И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити.
33. А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запрети Петру говорећи: „Иди од мене, сатано: јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско.”
34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им:
(Зачало 37). 34. „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.
36. Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?
37. Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38. Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца свог са светим анђелима.”
Поглавље: 7 | Поглавље: 9
